Подешавања / Settings

У анализи објављеној за лист “Политика” професор Филолошког факултета у Београду Ненад Томовић наводи неке од њих, који су преузети из речника најеминентнијих британских и америчких издавача као што су Oxford English Dictionary и Merriem-Webster’s Unabridged Dictionary, премда су за проверу коришћени и други релевантни извори. Ево које речи се најчешће користе: Pročitajte i  На данашњи […]

То, међутим, не сме да значи гурање српског језика у било какве Прокрустове постеље, било да је у питању насилно избацивање рубних дијалеката из књижевне норме, и наметање шумадијско-војвођанског (или, у крајњој линији, и источнохерцеговачког) дијалекта као „јединог правог српског језика“, било да је у питању језичко чистунство које води арбитрарни рат против (кратког списка) […]

Језична питања и јавне дискусије о њима воде се у свим неразвијеним и развијеним културама и земљама. Хрватска у томе није изнимка – логично је да се у тим дискусијама одржавају све хрватске специфичности. А језична су питања увијек истовремено и политичка и идентитетска, пише Иво Голдштајн за Глобус а преноси Јутарњи лист. Колумну преносимо […]

Тема емисије је била модерна српска и јерменска книжевност за одрасле и децу. На почетку емисије Бабкен Симоњан говорио је о три култа који постоје међу Јерменима, о култу према отаџбини, мајци и књизи (00:02:00). „Те култове гајимо кроз поезију, јер песме лакше улазе кроз уво”, истакао је Бабкен и додао да поезија је начин […]

Песма групе „Кеве“, у којој певају мушкарци и жене обучени као припадници јединице Пешмерги, зове се „Дестана Ефсаневи“ што значи „Легендарни еп(ски)“, како то каже Гугл преводилац. Иако је песма на курдском језику, на 4:07 минута јасно се може распознати реч „Србија“, а потом на 4:14 реч која почиње са „Сербо“. Разлог зашто се спомињу ове […]

Речник је, према његовим речима, намењен припадницима свих нарашатаја који због „милости касног рођења нису одрастали у југословенском простору“, нити су школовани по старим наставним програмима.

Наслов овог дела наговештава рушење зграда многих друштвених наука, у првом реду, повјести (историје) и језикословља (лингвистике). Славиша К. Миљковић уверљиво објашњава, да је старогрчки језик стваран коришћењем српских речи, а да је развејао плодност и при рађању језика широм света: