Подешавања / Settings

Тог 3. септембра 1987. војник Азиз Кељменди узео је аутоматску пушку и у касарни „Бранко Крсмановић“ у Параћину убио четворицу регрута. Двојицу Муслимана, једног Хрвата и једног Србина. Кељменди је служио последњи месец војног рока. Петнаест дана касније наша септембарска класа упутила се у касарне широм СФРЈ. Мене су послали у Пирот, тачно две године […]

У Првом светском рату, Србија је била окупирана, влада измештена а краљ у избеглиштву, али вредност српског динара је све време остала стабилна а курс непромењен – 88 франака за 100 динара.

Стари Београђани памте новогодишњи и зимски амбијент после Другог светског рата, када је град био окован снежним покривачем. У зимско доба педесетих и шездесетих година, улице у центру биле су обезбеђене мрежом да малишани на крају вожње не би излетели

nova godina nekada-(5)

Предновогодишњи огласи у Србији су и пре стотинак година били пуни празничне атмосфере. Уочи 1914. идеалан поклон било оружје. На дочеку 1924. највеселије у „Империјалу“. Шљивовица „боља од коњака“.

Како је Београд опкорачио Саву и прешао на њену леву обалу. На данашњем месту Бранковог моста током историје се сменило десет понтонских.

У кафанама, госте опслужују конобари, келнери, „особље“, одевени допола попут лекара, (бела кошуља под белим блејзером), а отпола у црним гробарским панталонама. Као да лече и сахрањују истовремено. Конобар је човек са којим су стални гости у српским кафанама блиски као са придруженим чланом породице.

„Људи моји, па је ли то могуће?!“, реченица је која се и данас врло често користи, а изговорио ју је прије тачно 30 година легендарни коментатор Младен Делић.

ФАСЦИНАНТАН ПРОЗОР У РУСИЈУ 1910-1913. ЖИВОТ ОБИЧНИХ ЉУДИ, РАДОСТИ, ТУГЕ, …

Само један човек у стању је да буде писац, аутор, уредник и дистрибутер часописа „Репата звезда“, у којем упорно скупља приче и фотографије старог Београда.

Благоје Марјановић и Александар Тирнанић играли у подмлатку Југославије, али су се прославили као асови њеног највећег ривала, док је Милутин Ивковић као капитен репрезентације прешао у Соко

Средином 19. века, у доба владавине кнежева Александра Карађорђевића, као и Милоша и Михаила Обреновића, основна спољнополитичка главобоља Србије почињала је на зидинама Калемегдана, односно још у делу вароши коју је чинио центар Београда „унутар шанца” и у коме су, поред Срба, и даље живели Турци.

Петар Раденковић, родом из Југославије, почетком шездесетих био је једна од највећих звезда минхенског фудбала. Био је краљ у младој Бундеслиги.

Да је европски обичај, да невесте носе беле венчанице, потекао од француске краљице Ане Бретонске?

Шта све крију тајни подземни простори испод Бежанијске косе? И данас постоје тајни коридори испод Бежанијске косе, одакле је руковођено одбраном Београда 6. априла 1941. године.

Београђанин Слава Марковић, који је 35 година био шеф сале елитног париског ресторана „Распућин“, сећа се како је Марлона Бранда кришом пијаног износио напоље, служио милијардере и разуздане филмске лепотице.

Ево како је лист „Самоуправа” 1905. године писао о разлозима тешког и прескупог живота у престоници.
Године и векови пролазе, а ствари се у српској престоници не мењају много.

Paja ČuturaКуп утакмица Динамо-Партизан: 0:1   Чак је хрватски коментатор признао да је Партизан разбио Динамо!

Сећам се…
… Приштине после кумановског споразума и доласка Горице Гајевић, генералног секретара СПС-а, са намером да убеди тадашњи политички актив своје партије како нема издаје, како је одлука била болна али једина могућа и како Србија мора даље.

Чувени бек наше фудбалске репрезентације, која је на заблистала на Првом светском првенству у Уругвају 1930. године, био је сјајан лекар, брижан отац и велики српски родољуб.

На северу тезге и пумпе. На југу села и манастири… И тезге и пумпе. У брдима мотели и базени… И тезге и пумпе. На граници Призрен и сећања на Љевишку… И тезге и пумпе. На планинама Албанци и Срби. У долини Турци и Цигани… И тезге и пумпе.