Подешавања / Settings

У нашој земљи најчешће презиме је Јовановић. Врло слично презиме Иванов најучесталије је у Белорусији и Бугарској. У остатку Европе пак најчешће се можемо срести с људима који се презивају Новак или малко другачије, али са истим значењем. Вечерњи лист пише да је „Новак“ словенски назив на дошљака, новог човека на неком подручју или досељеника. […]

Презиме је настало у другој половини XИВ века. Српска презимена су углавном настајала тако што се наставак -ић, -ев или -ов додавао имену оца, мајке, деде или некој другој основи. Суфикс “ић” је словенски деминутив чија је основна улога у стварању патронима и матронима: Патроним означава да је презиме настало од оца (нпр. презиме Јовановић […]

Тако албанско презиме KUJTIMI, једно од најстаријих међу Албанцима, датира још из 1416. године1) и без сумње означава Албанца, јер ниједан од народа, којима су се Албанци мешали, немају ни презиме КУЈТИМИ, нити реч kujtim = „sećanje“. То је чисто албанска реч и, кад се узме у обзир да то није неко ново презиме, већ од пре неколико векова, […]

Први талас је кренуо другом половином XV века и потрајао до првих деценија XVI века, када се досељавају Срби на подручје Горњег Дунава, у Коморан и Братиславу, чинећи са Острогоном и Ђуром у Угарској језгро Краљевске шајкашке флотиле. Овај систем одбране, устројен по стратешкој замисли угарског краља Матије Корвина, као део одбрамбеног система од Турске, […]

Овако је о необичним презименима писао невесињски шаљивџија Милорад Чокорило, али и у другим крајевима Републике Српске има презимена као створених за сатиричне коментаре. Тако би се могло догодити да, рецимо, неки шерет за министра одбране БиХ предложи Кукавицу. У Српској живи педесетак породица са овим презименом, на подручју од Бањалуке до Новог Града, те […]

Гаће су раније биле назив за панталоне, а не за доњи веш, па је презиме Карагаћа значило да је у питању неко ко носи црне панталоне. Такође, Кур је прасловенска реч за петла, па одатле потиче и то презиме.

Хералдичар Немања Tодоровић Штиплиjа са Mасариковог Универзитету у Чешкоj Репиблици наводи да не стоjи тврдња Eсада Џуџа о пореклу презимена, jер османски држављани муслиманске вероисповести нису, уопште, имали презимена.

Џуџевић jе рекао да су бошњачким презименима насилно природавани ти додаци у последњих стотину година, од 1912, од када jе, како jе рекао, Санџак у саставу Србије и Црне Горе.