Подешавања / Settings

У Мађарској су управо биле одржане масовне манифестације у оквиру празновања Дана независности и по прво пут су се могле чути повици против политике ЕУ .

Један од главних аргумената противника пројекта “Јужни ток”, а у ширем контексту – сарадње Русије са европским државама у енергетском сектору – јесте тврдња да је пројекат технички неизводљив, са превисоком ценом изградње и са еколошком штетношћу гасовода по околину, као и неусклађености са обезбеђењем интереса енергетске безбедности Европе.

Енергетски ратови на евроазијском пространству улазе у нову фазу. Пошто нису успели да сруше реализацију споразума “Северни ток”, САД и Европска комисија су одлучили да се преорјентишу и главни удар усмере на аналогни трансбалкански пројекат – “Јужни ток”. Међутим, ако је код Североевропског нафтовода главни акценат стављен на наступе држава које су нафтне цеви заобишле, то су код “Јужног тока” мобилисане моћне снаге у оним земљама којима су објективно припале главне бенефиције. Овде је посебна улога дата Србији и њеној кампањи против Русије и њеног балканског енергетског пројекта, кампању у чијој организацији учествује низ српских средстава информисања.

Ванредни састанак српског премијера Ивице Дачића и шефа косовске владе Хашима Тачија у Бриселу, крунисан је одређеним договорима. Косовско-албанска страна (судећи по информацијама којима располажемо, под притиском Високог комесара ЕУ за спољне послове баронесе Кетрин Ештон) пристала је на ублаживање одлуке која је била шокантна за Београд, да забрани улазак на територију Космета српским политичким званичницима

Идеја о стварању “западнобалканске шесторке“ (Western Balkan Six) коју је обзнанио министар иностраних послова Црне Горе Игор Лукшић, нимало шаљиво није прихваћена од стране балканских и уопште европских политичара. Низ политичара и стручњака у овом види покушај стварања “нове Југославије” и покушај супротстављања Европској Унији.

Са приближавањем избора за косовске локалне органе власти предвиђене за 3 новембар, усијање страсти око косметских Срба муњевито нараста. После пројављене одлучности да смени исувише непослушне лидере српске локалне самоуправе, по информацијама којима располажемо, званични Београд није спреман да иде до краја

Судећи по расположивим информацијама, цивилно-полицијска мисија ЕУ на Космету (ЕУЛЕКС), заиста одбројава последње месеце, ако не и недеље. На столу њених руководилаца већ лежи документ са радним насловом “Оперативни план о извршеном мандату и предаја пуномоћја ЕУЛЕКСА властима Косова”

Колектив Гласа Русије добио је повод да честита нашем колеги, магистру историје и старијем научном сараднику Института за славистику РАН Петру Искендерову. Објављена је његова нова књига посвећена балканској проблематици, Србија, Црна Гора и албанско питање почетком 20. века.

Заоштавање конфликта између руководства Србије и косметских Срба по питању (не)учествовања на предстојећим, за 3. новембар предвиђеним изборима на Космету, још једном сведочи о степену раздора на српској друштвено-политичкој сцени

Одлука руководства косметских Срба да бојкотују предстојеће новембарске изборе за локалне органе власти на Косову и Метохији, преводи на нову раван ситуацију у троуглу Београд-Приштина-Брисел

Уколико треба да се прихвати да је главно жариште политичког супротстављања данашњој Европској унији Мађарска, онда је на финансијско-економском плану ситуација у ЕУ још шаренија и опаснија по бриселску бирократију.

Неодређена ситуација која је настала у овом тренутку око Космета, створила је неочекиване могућности за успостављање, рекло би се неповратно изгубљеног утицаја на одговарајуће процесе од стране ОУН. Приметан је “замор” главних светских играча од овога што се одиграва у троуглу Београд – Приштина – Косовска Митровица.

Каква је реална ситуација по питању реализације априлских споразума између Београда и Приштине? Иако је ова тема свих протеклих недеља активно присутна у вестима локалних и светских медија, веома је тешко одговорити на ово питање. Дијапазон оцена је дијаметрално супротан – од констатовања “ћорсокака”, до узвишених разматрања о четири закона, која ће, као бајаги, “крунисати споразум Дачић-Тачи”.

Предстојећи локални избори на Косову, који ће бити одржани 3.новембра, после споразума који су између Београда и Приштине, под патронатом Европске уније, закључени у Бриселу у априлу ове године, постаће прва „проба снага“ локалних политичких партија и покрета[1].

Дуго очекивана одлука јунског ЕУ о почетку преговора са Србијом, као што се и очекивало била је половична, што не значи да је била и безусловна.

Како се приближава 27. јун и почетак самита ЕУ очигледно се све јаче осећа напетост око српског захтева за добијање датума за почетак преговора са ЕУ. Можда у дугој историји српске државности није било таквог преседана, када је толико много тога везано за конкретан политички датум – који формално не представља ни објаву рата, нити датум закључења мира. И што је више неодређених изјава самих представника ЕУ – то су нестрпљивији и емоционалнији представници српских власти. Као и обично, најуздржанија у прогнозама је Високи спољнополитички комесар ЕУ Кетрин Ештон.

У психологији постоји интересантан појам који би било корисно применити и у сфери геополитике. Тај појам се формулише кaо “криза узајамних очекивања” и односи се на ситуацију када односи између две стране почну све дубље тонути у међусобне сукобе, без обзира на споља изражену спремност ка приближавању.

Процес «нормализације» односа Београда и Приштине – у оном виду како га схвата руководство ЕУ – завршно се поцепао на две, узајамно слабо повезане компоненте. Прва компонента је – јалова израда «возног реда» по питању реализације априлског споразума, уношење измена у законодавство и друга техничка питања.

Јасно је да у наредним месецима владајућа коалиција вероватно неће поћи на државно признање Косова. Међутим прекид противљења пријему Косова у УН више је него вероватан.

Извештај о хапшењу седам бивших команданата ОВК од стране цивилно-полицијске мисије ЕУЛЕКС-а на самом Космету, нашао се у сенци многобројних коментара поводом одобрења од стране српске владе конкретног плана о имплементацији априлског споразума са Приштином.