Подешавања / Settings

Међутим, упоредни подаци о запослености у прва два тромесечја ове године показују да је највише компликација у вези са обновом тржишта било код најјачих економија Европске уније.

Док поједини представници владајуће елите у Србији у зноју лица «проверавају» околности потписаног енергетског споразума са Русијом из 2008. године, њихови прагматичнији суседи у региону централне и југоисточне Европе не обраћају пажњу на прошлост, него на будућност.

Управо је на иницијативу Пољске у марту 2013. године приликом сусрета иностраних послова Пољске, Мађарске, Чешке и Словачке, договорено да се до 2016. године створи заједничка борбена групација за брзо реаговање од 1 500 војника.

Одлука Србије да започне истрагу о околностима продаје компаније Нафтна индустрије Србије (НИС) из 2009. године “Газпром-њефту”, постало је још једно сведочанство покушаја одређених кругова у руководству Србије да воде “двоструку игру”.

Европска комисија је образовала посебну структуру ради процене ситуације око утицаја руске забране на увоз пољопривредних производа из ЕУ. Укупна штета може износити 12 милијарди еура за годину дана

Сам Јункер је раније приметио да су даље ширење ЕУ и независност Шкотске – “апсолутно одвојена питања”.

Све ово слути погоршању пословне климе у ЕУ, што са своје стране може представљати весника нове банкарске кризе.

Данас, када су озбиљно “зарибале” идеје евроинтеграција, када се редови евроскептика множе пред нашим очима, но, Србија и друге земље Балкана и даље не сумњају у “месијанску” улогу ЕУ – добро би било сетити се шта су предлагали управо сами аутори евроустава и због чега њихови напори нису овенчани успехом.

Турнеја председника САД Барака Обаме по европским земљама (Пољска, Белгија и Француска), управо завршена, била је обојена војним бојама. Амерички лидер је обећао да ће повећати војно присуство САД у земљама Централне и Источне Европе

Запад наставља са “увртањем руку” партнерима Русије у изградњи гасовода “Јужни ток”. Одмах после изјаве владе Бугарске и Србија је пожурила да извести о заустављању радова. Обе земље су се правдале ставом Европске комисије. Истовремено је Гинтер Ецингер, комесар ЕУ за енергетику, одбио да разматра реализацију пројекта “Јужни ток” у формату консултација са Русијом – главним учесником у пројекту.

Оне сведоче да западне земље на челу са САД и Немачком намеравају независно од резултата избора да склоне са шиптарске политичке сцене најзлогласније личности на челу са данашњим премијером Хашимом Тачијем.

Криза у Украјини носи претњу, која може на економију да остави врло много озбиљних последица – тако сматра извршни директор ММФ-а Кристин Лагард. „Криза у Украјини представља нови ризик за светску економију. Она је претња која се врло тешко може измерити, баш као што је сложено предвидети колико ће се та претња проширити на друге земље. Без обзира на то, она ће свакако оставити озбиљне економске последице“

Неформални састанак министара енергетике Европске уније, који је одржан 16.маја у Атини, требало је да њеним „организаторима за рад у сенци“ помогне да усагласе енергетске санкције против Русије. Међутим – све је пукло!

Двојица утицајних немачких дипломата одједном су се активно заложили за решавање кризе у Украјини.ОЕБС је за свог посредника у преговорима између Кијева и украјинских региона, одредио немачког дипломату Волфанга Ишингера, бившег Специјалног изасланика ЕУ за Косово. А 13. маја Кијев је додатно посетио и немачки министар иностраних послова Франк-Валтер Штајнмајер.

Ових дана пада значајан историјски датум: пре 65 година основана је једна од најважнијих општеевропских организација – Савет Европе (СЕ). У њу је сада учлањено 47 земаља, од којих је 28 истовремено и у Европској унији. Осим тога, значајан део чланица Савета Европе припада и Северноатлантској алијанси. Та околност истовремено умногоме условљава и слабост Савета Европе, јер га претвара у таоца геополитичких игара.

Међутим, судећи према информацијама којима располажемо, Србија ће у најскорије време бити у епицентру геополитичких трвења око Украјине – а САД представљају главни мотор тог процеса.

Муњевито “одмрзамавање” старих и убрзано формирање нових кризних жаришта које иницира Запад у Балканско-Црноморско-Кавкаском региону, захтева посебну опрезност од стране народа који тамо живе.

Говорећи у јануару 2011. године на отварању редовне годишње конференције амбасадора у турском Министарству иностраних послова, шеф спољнополитичког ресора Ахмет Давутоглу је предвидео да ће 2023. године (на стоту годишњицу стварања Републике) Турска постати једна од најмоћнијих светских економских држава, играјући “продуктивну регионалну и глобалну улогу”.

Експерти ММФ-а у суштини признали да су протекционистичке мере за заштиту свог домаћег тржишта, које су предузеле неке државе региона на челу са Мађарском и Пољском, имале разлога и постигле успех.

У одређеном степену издајући Косово, Вашингтон на неки начин шаље и сигнал Русији