Ознака: Мирослав Н. Јовановић
Времена јефтиног новца и јефтине енергије су отишла у неповрат
И извоз и увоз робе и услуга, показују мартовски подаци, стандардно бележи раст, први по стопи од 28,5 одсто, други за 20 процентних поена више у поређењу са истим периодом 2021, што је минус у робној размени повећало за више од 130 процената. Скоро невиђени раст дефицита робне размене Србије са светом, који је довео […]
ПОНИЖАВАЊЕ ИСТОКА: Српски пут у ЕУ-топију
1. Увод Нефункционална Европска унија (ЕУ) се урушава и саморазмонтирава уживо пред нашим очима. Не само што већ једну деценију земље чланице не могу да се договоре скоро о ниочему битном (монетарна и фискална политика, криза еврозоне, расподела најезде миграната из муслиманског света, енергија, гасоводи, незапосленост, признавање независности Косова и Метохије, оружани напад на Либију, […]
КОЛИКО ИМА СМИСЛА РЕФЕРЕНДУМ О ПРИСТУПАЊУ СРБИЈЕ Европској унији – и када?
Увод Циљ ове расправе је расветли битну ствар око могућег референдума о приступању Европској унији (ЕУ) који би власт у Србији понудила народу. Са једне стране наведена могућа понуда најширем бирачком телу изгледа као потребан и разборит демократски потез, док са друге стране наведено може да изгледа као заблуда и замајавање народа да одлучује о […]
ШТА ЧЕКА ЕВРОПСКУ УНИЈУ у будућности?
Објаснивши смисао појма добра економија, напоменуо је да у вези економије ЕУ влада „велика збуњеност“ и да је „Европска комисија мозак и мотор ЕУ“. Особито је напоменуо „Белу књигу пет правила за Европску унију“ коју је издала Европска комисија, истакавши да она сведочи о потпуном одустајању овог водећег тела ЕУ од обављања регулаторне функције и […]
ПЕРСПЕКТИВА ЕУ ЈЕ СУМОРНА, независно од брегзита
Европска унија добила је Нобелову награду за мир 2012. Првобитни циљ ЕУ био је очување мира у Европи, а средство са достизање тог циља је економска интеграција. Ипак, Нобелова награда ЕУ за економију се не разматра. ЕУ није више пројекат који би привукао масе на барикаде да је бране. Од очувања мира, ЕУ се преобразила […]
Мирослав Н. Јовановић: Да ли Крстић и ММФ задају завршни ударац?
На врата ММФ-а куцају само оне земље које су на просјачком штапу. Земље којима нико други не жели да пружи кредит. Србија, на срећу, има могућности за задужење у Кини, Русији и арапском свету. Ако Лазар Крстић крене са ММФ-ом од почетка, тада не могу да му се пруже ни уобичајених академских „15 минута“ у којима треба да покаже своје умеће.
