Подешавања / Settings

„Суд сматра да не може да удовољи захтеву Израела да се тај случај скине са опште листе“, рекла је судија Џоан И. Донахју. Судија Донахју је закључила да суд има „прима фацие“ надлежност, што значи да се овај случај може наставити, преноси Гардијан. Према претходно донетој одлуци, МСП се данас неће бавити главним питањем геноцида, […]

Јужна Африка је саопштила да је више од 50 земаља изразило подршку њеној тужби Међународном суду правде у којој је оптужила Израел за геноцид над Палестинцима у рату у Гази. Други, укључујући САД, снажно су одбацили наводе Јужне Африке да Израел крши Конвенцију УН о спречавању и кажњавању злочина геноцида. Многи се нису огласили, пренео […]

Међутим, суд је делимично удовољио захтевима Кијева по другој тужби — о кршењима Конвенције за ликвидацију расне дискриминације. Захтеви Кијева су били да се прекине са испоруком оружја на исток Украјине и подршком „терористима“ у Доњецкој и Луганској народној републици и да се заустави „етничко угњетавање“ на Криму. Москва те оптужбе негира, наводећи да главни циљ Кијева није био […]

Међународни суд правде У Хагу упутио је на адресе тројице чланова Председништва БиХ писма која су изазвала доста пажње јавности.

Међународни суд правде је пресудио 2007. да Србија није крива за геноцид у БиХ, нити је помагала у извршењу злочина, а да извесну одговорност сноси зато што није учинила све што је могла да спречи геноцид. Оваква одлука је разочарала део власти у Сарајеву, мада ни Србија није имала разлога за одушевљење, јер иако је […]

Власти у Сарајеву су 1993. поднеле Међународном суду правде (МСП) захтев за покретање судског поступка против СР Југославије на основу Конвенције о геноциду [1]. Захтев је поднео амерички професор Френсис Бојл. Сарајево је тврдило да је у БиХ погинуло 250.000 за само годину и по дана рата и да је Илија Гарашанин био српски православни свештеник који је хтео својим Начертанијем да разори Отоманско царство, узорну мултиетничку државу у којој су поштована људска права много пре Универзалне декларације УН.[2] (Власти у Сарајеву никако нису могле да објасне контрадикцију између свог става да СРЈ није чланица УН док истовремено туже ту државу пред судом УН.)[3]

Осим у Хагу, где је на опште запрепашћење гласао против тужбе сопствене земље против Хрватске, професор Правног факулета у Београду Миленко Крећа није осветлао образ ни у Црној Гори.

Ко је мање изгубио, а ко је више добио прекјучерашњом одлуком Међународног суда правде (МСП) да у целости одбаци и хрватску тужбу и српску контратужбу за геноцид? У тим релацијама се крећу коментари пресуде, уз преовлађујући осећај у обе државе да је њихова страна више изгубила, иако јој је суд дао више за право.

Позивамо надлежне органе Републике Србије да употребом свих дипломатских средстава и даље инсистирају на испуњавању међународних обавеза Републике Хрватске по питању повратка избеглих и расељених Срба у своје домове, као и да данашњу одлуку Међународног суда правде искористе за покретање питања о повратку одштете свим припадницима српског народа који су били жртве хрватске геноцидне политике протеривања и масовних злочина.

Према Басташићевим ријечима, обичном народу протекло суђење могло би се описати као „утакмица у којој је једна екипа започела инциденте, пребила и из игре избацила већину противничких играча, који готово да се нису бранили, а онда је судија утакмицу прекинуо и регистровао је резултатом нула према нула“.

Председник ИДЦ “Веритас“ Саво Штрбац рекао је за Б92 да је поражавајуће што је српска тужба пред МСП одбијена једногласно.

Председник суда у Хагу Петер Томка најавио пред Генералном скупштином УН да ће одлуку у овом случају донети пре него што буде обновљено судско веће

Како пишу Вечерње новости низ истакнутих историчара је демантовало председницу Хелсиншког одбара Србије која је пред пред Међународни судом правде у Хагу оптужила Србију да је крива за грађанске ратове у бившој Југославији 90их година, јер се прва отцепила од заједничке државе доношењем, како је она навела, „сецесионистичког Устава“ из 1990.

У спору између Хрватске и Србије као адвокат српског правног тима заступам ставове Србије. То је другачије у односу на моју академску улогу, у којој се трудим да будем неутралан и објективан.

Током свог излагања, главна заступница Хрватске Весна Црнић-Гротић је рекла да ће: „Хрватска показати како се ЈНА претворила из војске која је имала задатак да штити Југославију у саучесника Милошевићевих намера почињења геноцида“.

Историјски процес у Међународном суду правде, у коме су Хрватска и Србија тужиле једна другу за геноцид од 1991. до 1995, почеће 3. марта и трајаће пет недеља.

Марта следеће године Србија ће се по четврти пут (мало ли је, можда и светски рекорд) наћи пред Међународним судом правде (МСП) у Хагу. Овог пута по тужби Хрватске за кршење Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида, који је, по наводима у тужби, Србија извршила током ратова деведесетих година у Хрватској. Тужби се придружила и противтужба Србије за етничко чишћење и злочине над српским становништвом у Хрватској. Кад је бал, нека је и маскембал.

Да ли ће Србија реаговати на најављено сведочење Соње Бисерко у корист Хрватске по тужби за геноцид. Основно правно питање је о чему ће она сведочити кад није била непосредни учесник догађаја.

Могућа су четири исхода – да суд пресуди да је било геноцида на једној или другој страни, да су Србија и Хрватска починиле геноцид или да геноцида није било, сматра Обрадовић.

Председник Николић је изјавио да се он залаже за повлачење тужби јер гледа у будућност и сматра да је важно да Србија и Хрватска успоставе мир по могућству за сва времена.