Подешавања / Settings

На питање Дејана Петра Златановића о Горану Ракићу, који је положио заклетву у парламенту и влади Аљбина Куртија, а сада је посланик у Скупштини Србије, Рагуш је без проблема одговорила да Ракић никада није положио заклетву такозваном премијеру лажне државе Косово. Наравно, то није истина, а у видео прилогу погледајте јасне доказе о томе да […]

Срђан Миливојевић је рекао је да „нема већег издајника у историји Србије од Александра Вучића“, као одговор СНС посланици Марини Рагуш која је оптужила опозицију да „узима паре да разруши Србију и да Косово постане независно“ и нагласила да је „НАТО бомбардовање било још један корак у планирању рушења Србије“. „Нисам ја Билу Клинтону носио […]

За Вучића ова бивша радикалка је неприхватљива, јер га је два пута одбила. Први пут 2008. године, када је Вучић отео Шешељу странку и поред обећања да ће свом политичком оцу чувати и породицу и Српску радикалну странку, док је овај у Хагу. Марина Рагуш је тада одлучила да остане у СРС, а за Вучића […]

Неретко, после 2000, српска политичка елита користи Берлински зид и његов „пад“ као покушај појашњења нових односа у свету. И, када понестану аргументи за одбрану небрањивог лутања у спољној политици Србије, која се углавном своди на понизно испуњавање бројних и бесконачних услова Брисела, пад Берлинског зида постаје и последња линија одбране.

Двадесетог августа Влада Мекедоније „увела је ванредно стање на јужном и северном делу границе због повећаног таласа миграната, што отвара могућност ангажовања македонске војске“[i], саопштио је портпарол македонског Министарства унутрашњих послова, Иво Котевски.

За најбогатију земљу ЕУ блока – Немачку, која заједницу ЕУ држава види као простор који ће бепоговорно следити правила и курс немачке спољне политике, последњи догађаји представљају време изазова и суочавања с избегличком кризом која је ослободила „духа из боце“ спремног да увек и наново одређује исти драматичан курс Старом континенту. Па, тако и шире.

Јавно је упитао мађарски премијер Виктор Орбан, током предавања на румунском универзитету Балвањош:

Сеоба народа, коју многи западни медији називају најгором после Другог светског рата, проблем је за који не постоји решење.

Мигранти са Блиског Истока и севера Африке, постају све већи проблем за Европу, па тако и за Србију која се налази на западнобалкaнској рути миграција народа, какве се не памте од Другог светског рата.

Када је почетком године (25. фебруар), амерички државни секретар Џон Кери појаснио ситуацију на Западном Балкану, поводом узаврелих билатералних односа Вашингтона и Москве, без задршке је рекао да се „Србија, Црна Гора, Косово, Македонија“ налазе на линији ватре. Наравно, списак земаља преко којих ће се касније одмеравати снага и утицај два непомирљиво супростављена света, није био коначан.

Госпођа Иличин, која прима 40 000 динара пензију добила је порески обрачун на зону у којој живи у износу од 800 000 динара. Једино решење за порески намет види у селидби из своје породичне куће. И, у томе није једина. Али је међу првима стигла до Скупштине Србије не очекујући решење већ тражећи начина да изрази протест, пошаље поруку и упозори. За њу је време у којој живи своју осамдесетчетврту годину живота, исто времену када је као дете морала да напусти свој дом. Био је рат!

Природни прираштај значајно је већи у муслиманској популацији и слична ситуација је и са осталим ЕУропским државама: У Француском 30 одсто деце испод 20 година муслиманске је вероисповести; у Великој Британији у последњих 30 година муслиманска популација је порасла са 82 000 на дваипо милиона.

Иван Вејвода из „Маршаловог Фонда „примећује“ да је „Балкан остао последњи недовршени посао Запада“[v] и зато Америка, Немачка и Британија приводе крају обелодањивање новог балканског поретка:

„То је велики губитак за земљу… Ми немамо море, нафту, руднике. Наш потенцијал су људи“, рекао је директор престижне београдске Математичке гимназије, Срђан Огњановић.

У недостатку економски видљивих аргумената у ери после финансијског и економског краха (2008), ЕУ-атлантски лобисти се труде да Србији објасне разлоге зашто је ЕУропа пут „без алтернативе“.

Као и сваки картел, тако и ЕУ трговински картел функционише на уобичајене начине: лобира (подмићује), руши конкуренцију, изазива потресе а све у циљу остваривања екстра профита за своје незасите пориве. Овде само треба подсетити на скандал када је немачка компанија „Краус-Мафај-Бегеман“ подмитила са 10 милиона долара високог функционера грчког министарства одбране како би обезбедила продају (и ремонт) немачког наоружања (ремонт немачких подморница који је коштао више него куповина истих).[xv]

Када је оксфордски професор преко британског Гардијана представио следећу фазу у давно утврђеној мапи пута освајања и покоравања Русије (1. фебруар 2015) било је јасно да креће медијска предигра за врући епилог новог Хладног рата.

Изјаву председника Руске Федерације из Истанбула, поводом обуставе реализације пројекта „Јужни ток“ пренели су сви медији као главну вест која је протресла попут јаког тектонског поремећаја цели Стари континент.

Противници Јужног тока, под вођством САД, дочекали су с очекиваном френетичном острашћеношћу вест из Истанбула; док су заговорници пројекта енергетске стабилности дела Европе коме припада и Србија са зебњом кренули у контраофанзиву. Падају оптужбе са обе стране и све некако гравитирају око украјинске кризе. Да будемо прецизнији, грађанског рата у Украјини.

Самит у Велсу (4 и 5. септембар) најављиван је већ месецима као историјска прекретница Северноатланске војне алијансе. Од њега се очекује рекомпозиција плана активности овог, у суштини, нападачког војног удружења кога чине најјаче државе западне хемисфере. Према извештавању америчких корпоративних медија, ратови у Украјини, Авганистану и растући спектар ИСИС-а поставили су агенду самиту у Велсу и управо због тога ово је у последњих деценију „најзначајнији скуп лидера НАТО“.

Балкан улази у нову фазу геополитичког инжењеринга, који прети да нас све врати у немиле догађаје с почетка 90-тих.