Подешавања / Settings

ЦИА се у својој анализи позива на римског историчара Страбона који је забележио да су Албанци у веку пре Христа насељавали подручје око реке Куре, у данашњем Азербејџану и да су били важна етничка група јер су могли да окупе војску од 80.000 људи под оружјем. Народ који Страбон назива Албанцима чинила су племена којима […]

Без икаквих доказа материјалне културе, споменика, књига, записа, археолошких ископина и др. они се врло вешто свијету приказују као Илири и староседиоци. Колико је велик раскорак између њихових жеља и реалности, пише Војислав Мистровић са Принстонског универзитета, говори и пример археолошког налазишта илирске културе Каменице на југоистоку Албаније. Те тумулусе сами данашњи Албанци зову Тума […]

На почетку свог обраћања многобројним посетиоцима које је ова тема заинтересовала упркос целопоподневној киши у Новом Саду, Шарић се захвалио на позиву директору КЦНС Бојану Панаотовићу који је, како је нагласио, човек са ентузијазмом какав се ретко виђа. – Наша вечерашња тема је „Време Илира“. Термин Илири уврежен је у науци и историографији, а говоримо […]

На карти Европе картографа и краљевског хидрографа  Thomas Kitchina  (1719 -1784) са многим допунама и побољшањима од стране  Jean Baptiste Bourguignon d’Anville-a (1697-1782) издатој на свет 12. маја 1795. (објавили Laurie & Whittle)) видимо два Београда на простору данашње Албаније. Ту се налази и Albaton/Albutono (по композицији личи на Балатон који је несумњиво српски топоним – језеро […]

Косово за Србе није обична земља, могући животни простор, територија која се може купити и продати, област, крајина… Оно је нама центар света, легенда, извор идентитета, утеха у поразима и нада у опстанак. Без њега нама нема ни прошлости, ни будућности… Косово је велика народна, општа, и колевка и гробница, „ђе је свако од нас […]

Околност, да Словен касније преноси име на Итале, Римљане и још касније на Влахе који себе саме називају Реману, у плуралу Ремени, долази отуда пошто су у Северној Италији живели Гали (Келти). Још данас, код словенског живља у Илирикуму носе име старьій влахъ, Стара Влашка, два округа, један на месту граничења Далмације, Хрватске и Босне, […]

Папа Никола V 1453. године оснива Илирски завод св. Јеронима у Риму који је у почетку био пансион и болница за јужнословенске ходочаснике у Риму а касније служио за образовање будућих мисионара који ће ширити римокатоличанство на Балкану. Св. Јероним био је римокатолички патрон Илирије. Илирска идеја била је можда и најјача међу фрањевцима римокатоличке […]

Странци их називају Албанцима, по њиховој постојбини из које потичу а то је кавкаска Албанија. Дакле, они су живели на Кавказу а у то време, Јерменија је била велика краљевина, којој је и припадало подручје на којем су албанци живели. Јермени их сматрају својим племеном, односно, једним од својих племена. Друга чињеница која овоме иде […]

Лидери албанских партија и покрета истичу све амбициозније циљеве које формулишу у складу са великоалбанским идејама и користе их као пропагандистичко оправдање тезе да су Албанци непосредни потомци Илира, древних житеља Балкана. Водећи албански историчари не сумњају у директне и дубоке илирске корене Албанаца, на основу чега свој етнос третирају као древни аутохтони народ Балкана. […]

Када се каже Албанија, сви помисле на државу која се налази на Балкану, јужно од Србије, и која се граничи са Црном Гором, Македонијом и Грчком. Ова Албанија је прогласила независност 1912. године, али је много векова пре ње постојала Кавкаска Албанија, за коју многи и не знају.   Кавкаска Албанија је прва и права […]

„Илири, један од најстаријих европских народа, прастановници су централног и западног дела Балкана.“ Не брините, ово није лекција из историје, само морам да објасним зашто су Илири важни за схватање актуелног концепта „Велике Албаније“. „А када је реч о припајању Косова Албанији и стварању такозване Велике Албаније, ставови Срба и Албанаца на Косову су подељени.“ Ма немој! Нисам знао да Срби и Албанци различито гледају […]

Што се тиче напомене за Дубровачку књижевност, навешћемо један податак да се види како Хрвати ни сами нису сматрали дубровачку књижевност својом својином. Њихов професор опште историје на загребачком универзитету, учени Натко Нодило, писао је: „У Дубровнику, ако не од почетка а оно од памтивјека, говорило се српски, говорило како од пучана тако од властеле; […]

Оваквим кривотворењем средњевековне повјести (историје) се скрива античка повјест (историја) Срба и осталих Словена, јер кад се људи убеде да Србија није имала државу пре Немање и његових потомака, остају убеђени да Срби и остали Словени нису раније били писмени и да су живели у дивљим племенима. Најобразованији Срби занемарују податак у књизи католичког свештеника […]

Спроводио је опсежна етнолошка истраживања у разним областима Србије, Црне Горе и Републике Српске. Основне теме истраживања су му, између осталог: проучавање културних образаца и научних парадигми, митологија и сакрални текстови, традиционална и савремена духовна култура Срба, српски идентитет и представе о пореклу и етногенези, базични структурни модели итд. О АУТОРУ Ивица Тодоровић је рођен […]

У западним римокaтоличким изворима средњег вијека али и касније, територија коју насељавају Јужни Словени на Балкану називана је најчешће Илириком или Илиријом, а Словени на Балкану називани су Илирима. Од друге половине XV вијека римокатоличка црква почиње да форсира илирску идеју у својим настојањима да поримокатоличи цијели Балкан. Папа Никола V 1453. године оснива Илирски […]

Група Калимеро снимила је музички спот „За помирење“, у коме се прозивају политичари из Санџака, а народ позива да гласа за Зукорлића.

Када би се спојили сви најзвучнији историјски митови из данашњих балканских држава, са изузетком Грчке, наша регија изгледала би као колевка цивилизације. Тако би барем деловало некоме ко би поверовао да су Албанци директни потомци Илира, да у Босни

Знатан је број србских јуначких народних песама којима одговарају паралеле у књижевностима других народа, с којима смо у сродству или не. То што се сродност или подударност мотива и обраде јављају у србским јуначким песмама и руским билинама (руске јуначке песме), не тражи много истраживања, јер се ради о два истородна народа, који се нису ни данданиле много удаљили, ни крвно, ни језички. Ти мотиви се чувају у заједничком предању.

Бјесомучна пропаганда нам стално пуни главу о томе како смо у ову нашу земљу дошли у стољећу седмом и како никакве везе немамо с народом који је овдје живио прије тога. То је, прије свега, криво, а након свега, кључно питање наше слободе.