Подешавања / Settings

На дан 16. јануара (29. јануара по новом календару) велики Кнез Иван (може и Јован) крунисан је за првог руског Цара и тиме је обновљен православни Царизам. Порекло Ивана Четвртог је, по женској линији, од србске владарске лозе Немањић. Врло рано остаје без родитеља (умиру му под чудним околностима…), великог Кнеза Василија и кнегиње Јелене […]

Свега три лета, од када је 1530. године дошао на свет, делила су Ивана IV Васиљевича од круне којом је, због младости сина, владала мајка Јелена. Руси би рекли „лепа Јелена”, велика кнегиња, која је наследнику утрла пут за припајање отргнутих руских земаља и тако створила све услове за владавину првог реформатора на тим просторима. […]

Како тврди званична историја, мошти српског краља Милутина су пред турским рушилачким бесом, одмах после Косовске битке, склоњене у село Трепча, а после пропасти српске деспотовине, због епидемије куге, митрополит Силуан однео их је 1460. у Бугарску. Данас су изложене у Цркви Свете недеље у Софији, коју нико не зове тим именом већ Краљева црква […]

Споменик Великом кнезу Московскому и целе Руси Ивану IV (Ивану Грозном) – откривен је у Москви. У Алеји владара, у ширем центру главног града Русије, у којој се већ налазе 33 бронзане бисте које је урадио Зураб Церетели. Војно-историјско друштво Русије тим поводом је објавило: „Споменик Ивану Грозном, који је урадио вајар Василиј Селиванов, добили […]

Многе су чувене библиотеке старог света уништене беспоштедним освајањима моћних војски; александријску, која је чувала 500.000 књига, уништио је делом Јулије Цезар а делом хришћански цареви у IV веку, а картагинску која је на својим полицама имала 200.000 свитака римска војска после пунских ратова. Библиотека у Цариграду зато није смела да доживи исту судбину: док […]

Мало који владар у свету је био толико „чашћаван“ епитетима — најозлоглашенији, тиранин, деспот, злочинац, други Нерон, (психички) неуравнотежен, као што је то био руски цар Иван IV (1530-1584). Интересантно је да Грозног током 51 године владавине његов народ није звао Грозни, већ су му наредна поколења прилепила тај надимак. Чак цар Петар Велики, више […]

Десетог фебруара 1549. цар Иван Грозни успоставио је Изасланички ресор као посебну установу која се бавила спољнополитичким стварима. Данас је наш рођендан

Историја сваког народа, његово духовно здравље, његова вера у себе и своје снаге, увек се базира на неким митовима и управо ти митови постају жива плот и крв тог народа, његова оцена места у универзуму. Данас је наша свест постала поприште битке идеја два мита. Црног Мита о Русији и Светлог Мита о Западу. Нема […]

Апликација ће бити доступна следећег месеца и подстакнуће Русе да више времена проводе напољу, саопштено је данас из Скупштине града Москве. Виртуелна игрица под привременим именом „Упознајте Москву. Сликај“ омогућава гејмерима да траже историјске личности као што су Петар Велики, Иван Грозни, песник Александар Пушкин , астронаут Јуриј Гагарин… Када играчи пронађу личности, могу да […]

Вјачеслав: Уважени о. Рафаил. Мој пријатељ, православни новинар, присталица је идеје о светости Ивана Грозног. То што је цар убио светог Корнилија и остали аргументи за њега нису убедљиви. Он сматра да је цар сабрао руску земљу и да је оклеветан због борбе против јереси “жидовствујушћих”. Какво је ваше мишљење о томе? Своју теорију, између […]

Ана Глинскаја-Јакшић, бака великог цара Ивана Грозног. Преузела је бригу и васпитање о малолетном императору, након што су му родитељи преминули. Као сувладарка из сенке, задражала је моћ на московском двору до краја животa.

У време када су у Европи гореле ломаче инквизиције, на православном Истоку иноверни су имали право да слободно исповедају веру. Зашто се то прећуткује? Пере ли запад биографију када намеће тзв. „толеранцију“?

Ана Јакшић се негде између 1501. и 1506. године, удала за кнеза Василија Љвовог Глинског, који је умро већ 1515.године. Иако је трајао кратко, овај брак је био врло плодан, у њему су рођени тројица синова и три кћери. Једна од њих, Јелена, удала се за московског великог кнеза Василија III и родила му двојицу синова од којих је један потоњи цар Иван IV Грозни (1530-1584)

Ана Јакшић, кћи српског војводе Стефана Јакшића и унука војводе Јакше Брежичића, изданак је племићке породице, радо опеване у народним епским песмама покосовског циклуса.

Свестан српског порекла Иван Четврти беше и велики приложник српским манастирима, посебно манастира Хиландара.

Управо српска генеалошка карика Иванове мајке Јелене Глинске, повезује његове корене са нашим средњовековним династијама: Немањићима, Лазаревићима, Бранковићима, Дејановићима и Јакшићима чији је она директни изданак. Њен син, у четвртом родословном колену, потомак је чувеног војводе Ђурађа Бранковића, Јакше.

«Огоњок» се сетио најважнијих војних реформи које су спровођене у Русији

Иван је крунисан 16. јануара 1547. године круном Мономаха коју је по легенди византски цар Константин IX. Мономах даровао своме унуку великом кнезу Кијева Владимиру Мономаху.