Подешавања / Settings

Новогодишње лудило опасно хара градом. Кркљанац на путевима не спречава људе да се заглављују на покретним степеницама шопинг молова, купују се залихе хране као за преживљавање апокалипсе, а четови су нам пребукирани логистичким договорима око дочека. Но, бар је јелка на крају испала бесплатна, па можемо мало да одахнемо. Ма колико се трудили да избегнемо […]

Фудбалска репрезентација Сан Марина је скоро пет година чекала на гол у званичном мечу. Последњи пут затресли су мрежу 2008. године, када су играли против Словачке. У уторак су се састали са Пољском, а гол за изједначење од 1:1 донео им је велику радост. Поражени су потом са 5:1, али то им није умањило срећу коју су доживели.

Убрзо након обзнањивања чињенице да је у Бриселу постигнут договор у троуглу Ештон – Тачи – Дачић/Вучић, у већем делу домаће јавности приметна је једна врста повишеног степена оптимизма, па донекле и еуфоричности када је реч о нашим европским перспективама и везано са тим стандардом грађана, новим радним местима, економском снагом земље еtc.

Прича се догађа у донској степи. Вера живи на периферији, с мужем Валеријем и ћерком Машом. Једног дана на свадби своје пријатељице упознаје Павела.

Да ли можете да замислите следећу ситуацију: Срби обележавају дан стицања независности. У свим већим градовима бивше Југославије, од Вардара па до Триглава, развијене су српске заставе. Еуфорија, ватрени говори, учешће највиших државних функционера на серији прослава.

Разуларена маса палила је бакље. Жене су плакале, а хрватски бранитељи клицали: „Четници, стићи ће вас наша рука и у Србији!“