Подешавања / Settings

Виши кустос Војног музеја у Београду Душанка Маричић подсећа да је та институција, чији је оснивач краљ Милан Први Обреновић, претрпела велика разарања током два светска рата и у пљачкама 1915, 1941. и 1944. године нестали су бројни музејски предмети који су припадали српским династијама. Обновљени Војни музеј у Краљевини Југославији имао је одељење народне […]

Једина чињеница свима позната је да су богати. Међутим постоје и оне тајновите и занимљиве ствраи о њима које укључују тајна друштва, ратове, инцесте итд. Када имају више новца него што то јавност мисли, једини начин да га задрже је да се међусобно жене, што су и урадили. Ротшилдови су тако спречили да неко са […]

На путу ка Руској империји функција председника може да се преименује у Врховног владара који ће, док будући монарх буде одрастао (чију кандидатуру ће коначно установити Земски сабор), бити заступник, регент.

Стефан Кркобабић (27), чији је покојни деда Јован био потпредседник Владе, а отац Милан је директор „Поште“, именован је за потпредседника Привредне коморе Београда (ПКБ).

Беше једном једна српска династија. Немањићи. У историји су уписани као највећи задужбинари, али и мудри владари који су бринули о народу. У Срба су и данас најомиљенији. Управо због тога, многи би волели да у свом родослову пронађу везу са њима.

Ђорђе Обреновић-Христић, ванбрачни син Краља Милана и Артемизе Христић. Непознати Обреновић.

Хваљена и куђена, уздизана па потискивана, обожавана, затим омражена – династија Обреновића Србији је оставила обимну, драгоцену музејску заоставштину о себи самој, што неодвојиво значи и о Србији. Први пут, све историјске драгоцености које се чувају у музејима и сродним институцијама, прикупљене су на једном месту – у троделном истраживачком пројекту “Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије”.

Традиционална изложба-форум „Православна Рус“, која се одржава у централној московској сајамској хали „Мањеж“ од 4. до 12. новембра, ове године посвећена је 400-годишњици Куће Романових.

Поводом 400-годишњице династије Романових, која се слави ове године, у ливници црквених звона Тутаева у Јаролавском региону, биће изливено необично звоно. Иницијатори су рођаци последњег руског императора Николаја Другог.

Многе су се птице у нашем кокошињцу китиле туђим перјем. Данас је прилика да се осврнемо на та крештања. Искључиво чињеницама.

Време смутње у Русији (крај 16. века) као да је историјски образац за стање у Србији данас. Смутное время или смутно време, период је у историји братске Русије који је однео два милиона живота, за само петнаест година!

Док „пут у Европу“ постаје аутопут који Веља и Мрка већ преко 10 година граде пре рока, династија Кркобабић је представила дофена – престолонаследника унука.

Пруски наследни принц, Георг Фридрих фон Хоенцолерн (Фридрих IV), родио се 1976. у Бремену. Бави се приватним послом, (руководи технолошком компанијом), резервни је мајор Бундесвера. Има и почасну обавезу: већ две године одговара за економију немачке армије и исплату зарада.

Стефан, унук потпредседника Владе Јована Кркобабића и син директора ЈП ПТТ Милана Кркобабића, по завршетку факултета постао функционер у Привредној комори Београда

Поводом пола век постојања Историјског музеја Србије публику приликом посете поставкама очекују и „детаљи” за успомену

Прослављамо четворовековни јубилеј општенародне победе у Смутно време у оквиру којег 400-годишњица ступања династије на престо апсолутно заузима своје праведно и достојно место. Одлука Великог црквеног и земског сабора 1613. године о позиву рода Романових на престо била је кулминација и потврда резултата национално-ослободилачке борбе. Она је обезбедила обнављање државности, законитог наслеђа и легитимности.