Подешавања / Settings

Тема емисије је била примена нових закона у вези равноправности грађана Србије који су недавно на предлог министарке Гордане Чомић донети у српском парламенту.

Борба за веру: хришћански одговор на „феминистичку теологију“ (Соларис, Нови Сад, 2018) О књизи ће говорити: 1. Мати Ефросинија Николић (игуманија Манастира Нови Стјеник) 2. проф. др Снежана Вукадиновић (професорица класичних наука на Новосадском универзитету) 3. проф. др Виктор Радун (песник и професор на Универзитету Метрополитан у Београду) 4. др Јована Стојковић (психијатар и председница […]

1. „Родни” састав дикутаната на новосадској Јавној расправи и Закону о родној равноправности Из извештаја са новосадске Јавне расправе – одржане 25. јуна – види се да су дискутанти биле готово искључиво жене и то листом радикалне феминисткиње. У првом делу су говориле три жене (Стана Божовић, Миа Страјнић и Диана Миловић) и три мушкарца […]

У среду 6. децембра 2017. на ТВ Хепи (TV Happy) др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије (ИЕС), изјавио је: „Србија је водећа данас у Европи по броју бракоразводних парница у којима се аутоматски женама додељује [дете]. У преко 80 посто случајева аутоматски се старатељство додељује женама.” По боју додељене деце мајкама Србија је […]

Има много разлога зашто расте број неожењених младића, а један од њих је тај што девојке имају склоност да одлазе из малих места и села, а младићи да у њима остају неожењени и бездетни. 1. Сеоски егзодус У антропологији већ дуже времена постоји сазнање да многи младићи остају неожењени и бездетни због одласка девојака у […]

У aпостолској Цркви жене су цењене, али нису рукополагане за ђаконе, презвитере и епископе. Само су мушкарци били свештенослужитељи. 1. Апостоли Рана Црква је препознала мушко апостолство као трајну вредност. Премда је било много жена које су играле проминентну улогу у Исусовом животу, апостоли нису после губитка Јуде ни помишљали да на његово место поставе […]

1. Јединствена улога жена Улога коју су жене вршиле у Исусовој служби је јединствена. Исус је служио мушкарцима, а жене су служиле Исусу. Кад год јеванђеља говоре о служби која се непосредно врши Исусу, то је или служба анђелâ или жена. (То не значи да су све жене анђели.) После кушања „анђели приступише и служаху […]

1. Идеологија „родног” феминизма Наши најинтимнији ставови – о љубави, породици, браку и деци – под утицајем су идеологије „родног” феминизма или „џендеризма”. Када идемо на рандеву ми смо – свесно или несвесно – „џендеристи”. Идеологија „џендеризма” је продрла и у све друштвене науке: антропологију, социологију, право, политикологију, историју, психологију, филозофију, чак и теологију. Сваке […]

Изгледа да је јако истицање женског сексепила својствено оним срединама где постоји јако женско надметање, а оно постоји у оним срединама где је срушен патријарахални православни етос. Стога је повратак на патријархалне и православне вредности друштвено и црквено наша насушна потреба. Средина која је преплављена женама неморалног изгледа и понашања у Библији се фигуративно назива […]

1. Православље Православље се верно држи древног Светог Предања и дисциплине. Њего став према феминизму је у складу са тим Предањем. Оно поштује жену, али свесно је да је данашњи милитантни феминизам богоодступништво. Православна Црква је углавном конзервативна. У њој превладава мишљење да су мушкарац и жена различита бића и да је најбоље да се […]

Али модерне феминисткиње презиру Маријине смерне речи. Феминисткиња Аленка Гољевшчек у зборнику оксиморонског назива „Феминистичка теологија” (1999) Богородичине благочестиве речи овако коментарише: „Код оваквих понижавајућих изјава свака поштена феминисткиња се најежи као кола сена” (стр. 12, подебљано у оригиналу). Речи које су хришћанима узор побожности и смирења, феминисткињама су подстицај за најеженост и дрчност. 1. […]

Жене у просвети доминирају. Tа појава је позната и у другим државама и названа је „доминација жена у просветној струци” („preponderance of women in the teaching profession”). Гледајући просвету у целини, код нас жене чине две трећине запослених. 1. ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ У предшколским установама у Војводини жене чине 96 одсто особља, а мушкарци 4 одсто. […]

1. „Срби сва три закона”

Међу српским интелектуалцима постоји теза, чији је најгласнији заговорник био Вук Стефановић Караџић, да суштину српског националног идентитета чини српски језик. Он је у студији „Срби сви и свуда”, написаној 1836, а објављеној у књизи „Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона” (1849), тврдио да су прави Хрвати само чакавци и кекавци или кајкавци, док су штокавци у ствари Срби.

Феминистичка идеологија је продрла у све сфере јавног и приватног живота. Не живимо у доба либералног феминизма – феминизма који захтева равноправност жена са мушкарцима, већ у доба радикалног феминизма који захтева привилегован положај жена. Циљ радикалног феминизма јесте да се у неким сферама друштвено-политичког и друштвено-економског живота изрши паритетна заступљеност жена и мушкараца. Практично, […]

Радикалне феминисткиње контролишу писање о међуполним односима. Оне воде главну реч када је реч о типичним „женским часописима”. То су часописи посвећени моди, здрављу, лепоти, уређењу стана, емотивном животу и другим темама блиским женама. Феминисткиње су обично уреднице и оних делова часописа и новина које се баве међуполном темaтиком. Последица тога јесте та да се међуполни односи обично сагледавају само из женског угла.

„Врши се поприлично отворна пропаганда у прилог нетрадиционалне породице, хомосексуалности, транссексуалности – или – новијом терминологијом – трансродности и, уопште узев, свих врста сексуалних девијација. У мере тог новог врлог света спада и пропагирање вештачке оплодње, сурогат материнства и томе сл. Све те мере се уводе под кринком борбе за људска права, повећања популације итд. Јавност све то прухвата без поговора, јер је мало свесна да иза свих тих флоскула стоји антихришћанска идеологија новог доба.“ река је у интервју за СРБИН.ИНФО Владислав Ђорђевић, аутор књига „Предност жена“ и „Мит о пријахату“

Односи Срби и Хрвата пуни су парадокса. Један од њих јесте и тај да су кајкавски Хрвати 30-их година XIX века за свој књижевни језик узели штокавски, тј. српски језик, и да отада имају склоност да га чисте од туђица, док сами Срби ту склоност немају.

Крајем јула сурово je убијена једна петнаестогодишња девојчица. Јавност је на ту вест спонтано реаговала изливом огорчења и беса. Коментатори на друштвеним мрежама хорски су захтевали да се убица казни смрћу. Неки су ишли чак тако далеко да су предлагали посебно мучне начине извршења смртне казне.

Док се жене из нижих социоекономских слојева проституцијом честобаве из економске нужности, студентице из урбаних центара њоме се баве из чисте обести. Оне сматрају блудничење својом светом дужношћу.

Хрватско национално писмо је латиница, а српско национално писмо ћирилица. Хрватска до фанатизма чува латиницу, а ћирилица је у Србији на издисају. Који су разлози томе?