Подешавања / Settings

НЕ ВЕРУЈ У ИЗБОРЕ Први краљ васкрсле Србије Милан Обреновић (1854-1901), унук Милошевог рођеног брата Јеврема, од његовог сина такође Милоша, одрекао се престола 22. фебруара 1889. године, тачно на седмогодишњицу проглашења земље краљевином. Кроз нашу историју српски краљеви су углавном то чинили у старости, при крају својих живота, док је Милан абдицирао у 35-ој […]

ЖУЈОВИЋИ Најпознатија космајска фамилија у новијој српској историји несумњиво је била фамилија Жујовић. Пореклом су били из околине Сјенице те су се за време И Српског устанка придружили устаницима а затим су се заједно са карађорђевом војском доселили у Централну Србију. По природи су били бунтовни и својеглави те је књаз Милош својевремено искористио жалбе […]

ПОЉСКО УПОЗОРЕЊЕ Понекад се деси да одређено друштво, држава, срља у сопствену, колективну пропаст због тога што интереси једног, али веома моћног, његовог дела надвладају интересе тог друштва у целини. Сви виде, сви знају, да је то пут у пропаст, али тај доминантни, најмоћнији део друштва не жели ни по коју цену да се одрекне […]

Србин када хоће да се најуверљивије закуне каже: „Очију ми.“ Када му је нешто изузетно важно и жели да га сачува по сваку цену каже да то чува као зеницу ока свог. Када му је неко изузетно драг и битан каже му: „…..очи моје.“ Када некога не разуме каже му: „Покажи ми да те разумем.“ […]

Његово Величанство Господин Случај одиграо је велику улогу у Историји Света ма колико се многобројни историчари као и други научници трудили из петних жила да докажу закономерност, детерминисаност развоја људског друштва. Значај Случаја у Историји на фантастичан начин доказује долазак на власт почетком 16. века Карла од Гента, односно Карла Фландријског, односно Карла Хабзбуршког (1500 […]

Све то најбоље доказује случај Ирске са самог почетка 19. века. Ирски Парламент је 1801. године донео одлуку о уједињењу Ирске са Енглеском. Међутим, уместо очекиваног развоја, напретка, бољитка, Ирска је ускоро доживела катастрофу, а захваљујући пре свега енглеској политици према њој. Толико су их Енглези „усрећили“ присаједињењем да и данас постоји огромна мржња Ираца […]

ВЛАСТ И ПОРОДИЦАВЛАСТ И ПОРОДИЦА Крајем 12. века младом и тек ожењеном монголу Темуџину, много касније названим Џингис-Кан (око 1167 – 1227), јављено је да му се приближава војска непријатељског племена Меркита. Пошто у том тренутку са њим није била војска његовог племена, није било друге него да се брзом брзином сви његови дају у […]

Тако и на питање да ли је могуће да једна држава тј. власт и њен народ чине све да би ушли у савез, постали савезници, са својим доказано највећим непријатељима, историја ће нам дати потврдан одговор и то не одлазећи у далеку прошлост већ указујући нам на случајеве који су се малтене јуче десили. Потврдан […]

Од преостале територије некадашње Аустро-Угарске настале су засебне републике Аустрија и Мађарска, док је Трансилванија припојена Румунији. Првим светским ратом немачком продору на исток задат је страховит ударац. Уместо немачких граница на Волги настале су западне границе словенских држава: Пољске не тако далеко од Берлина, Чекословачке западно од Судета и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца […]

СВЕТЛО И ТАМНО (Црна Гора приступила НАТО – пакту) Историја сваког народа саткана је из светлих и тамних тренутака, док њихови историчари, као по правилу, истичу само светле тренутке а гурају у најцрњи историјски заборав, „под тепих“, тамне тренутке. Објективнији историчари то не раде, али се њихова пристрасност огледа у подједнаком неистицању и једних и […]

Из Једренског мира проистекао је и Хатишериф, наредба турског султана која се мора извршити одмах и безусловно, од 13.12.1830. године којим је Србија постала држава под турским суверенитетом а руском заштитом и са својом династијом Обреновић. Током 19. и почетком 20. века држава Србија се територијално увећавала и достигла је свој највећи обим 1913. године […]

Тако на пример опште је прихваћен веома критичан став према руској царској породици Романових због њихове продаје Аљаске Сједињеним Америчким Државама. То је 1867. год. урадио тадашњи руски цар Александар II а за износ од 7,2 милиона долара. Та продаја Аљаске често се потенцира и то у негативном контексту док се са друге стране скоро […]

Бавећи се студиозније нашом историјом, сваки мислећи човек не може а да се не упита: шта су радили српски историчари последњих 200 година?

Сви тврде да се тиме Русија опкољава. Има у томе подоста истине, али да ли је Русија најугроженија? Мишљења сам да није. Докле год она има огроман и технолошки ефикасан нуклеарни потенцијал релативно је безбедна. Па ко је онда најугроженији? По мени, најугроженија је Украјина. Да би се то схватило, објаснило, морамо да се осврнемо […]

Ево само три „бисера“ из дешавања у релативно кратком временском периоду пред и за време II Светског рата а тичу се односа између Руса и њима најближих балтичких народа: Финаца, Естонаца, Летонаца и Литванаца. Нама на Балкану та историја је веома мало позната и због нама наметнутих предубеђења новооткривена истина код нас изазива велика изненађења и чуђења.

Ових дана „наша“ средства информисања обавестише нас да држава Србија, тј. „наша“ власт и многобројне „наше“ друштвене организације почињу са припремама за обележавање осам векова од крунисања „првог“ српског краља Стефана Првовенчаног.

Монгол Џингис-Кан (око 1167 – 1227), један од највећих владара у целокупној светској историји, који је створио државу већу и од Римског царства а која се простирала од Тихог океана па све до Црног мора, веома добро је знао кога и када да нападне. Тако је његова војска од 1211. па до 1218. године напала и освојила северну Кину.

И Руси су „успели“ да постигну исто. Нису они тек тако најближи сродници Србима. Само, Срби нису мали Руси, као што нам многи злонамерно подмећу, већ су Руси велики Срби. И они су „успели“ да резултате своје величанствене победе у II Светском рату изгубе у миру. Али, хвала Богу, за разлику од Срба, Руси су почетком XXI века своје губљење успели да зауставе и већ су повратили непроценљиви Крим.

Али, на њихову несрећу, историја је већ више пута доказала (случајеви распада Југославије и распада СССР-а) да је свака друштвена организација која се базично заснива на потискивању националних осећања, националне свести њених поданика, пре или касније, али засигурно – осуђена на пропаст. Такође, пре или касније, народи централне и источне Европе ће Западњаке престати да третирају као своје ослободиоце од комунистичких стега, већ као своје најобичније, буквалне окупаторе.

А да су одлике Западноевропљана, као што су суровост и грамзивост, непромењене до дана данашњег – ево још неколико доказа из даље и ближе историје: