Pročitaj mi članakPriča o Orijent ekspresu, više od jednog veka bude maštu zaljubljenika u putovanja i avanturista. Voz koji je saobraćao na relaciji Pariz - Istanbul, na svoje prvo putovanje je krenuo 1883. godine i sve do 1977. kada se poslednji put čuo pisak lokomotive kompozicije koja je bila sinonim za luksuzna putovanja. Za sve te godine saobraćanja, voz je samo jednom kasnio, i to na putu ka Parizu, iz železničke stanice Beograd, 1928. godine. Naime, razlog kašnjenjea je bilo čekanje najveće i najhrabrije heroine Srbije, Milunke Savić.
Док су се о Оријент експресу снимали филмови и писале књиге, живот, јунаштво и храброст Милунке Савић – Глигоријевић, српске хероине Балканских ратова и Првог светског рата, тек се ту и тамо спомињало. На велику радост свих нас, неправда према овај Српкињи која је најодликованија жена у историји ратовања, и која је у борбама рањавана чак девет пута, полако се исправља последњих година.
FOTO: WIKIPEDIA / WIKIPEDIA
Иако се држава Србија о њу огрешила још за њеног живота, није желела да је напусти чак ни онда када јој је држава Француска понудила пензију због заслуга у ратовима. Од земље коју је бранила, као удовица и мајка четворо деце, 1929. године, на ургенцију ратних сабораца, добила је посао као чистачица у Хипотекарној банци у Београду, иако је по чину била наредник.
Управо у то доба, 1928. године, због Милунке је и чувени Оријент експрес морао да стане, а ово је прича која говори о томе како је дошло до тога:
– Чувени воз Оријент експрес је каснио само једном. Десило се то на београдској железничкој станици 1928. године.
У Француској је у то време обележавана десета годишњица савезничке победе у Првом светском рату. За ту прилику послат је воз за Београд како би превезо српске званичнике позване да учествују у прослави.
Укрцавали су се генерали, политичари, бивши војници. Француски амбасадор, који је присуствовао испраћају, случајно је на перону видео Милунку Савић. Стајала је поред воза и испраћала погледом своје ратне другове. Зачуђен, упитао је зашто и она не иде на ово путовање.
– Ја за то немам новца – скромно је одговорила Милунка.
Његова екселенција као и окупљени грађани то нису могли да дозволе. Испред њих је стојала велика Милунка Савић. Жена са највише ордена у историји ратовања. Хероина Балканских и Првог светског рата, наредник у Другом пуку српске војске „Књаз Михаило“. Рањавана у борбама девет пута.
Ти исти Французи су је због неизмерне храбрости прозвали „српска Јованка Орлеанка“ и доделили чак два ордена Легије части.
Није било простора за оклевање. Присутни су брзо прикупили новац. Амбасада Француске је обезбедила потребну документацију. Оријент експрес је стајао мирно. Сви путници, главешине и генерали су седели у возу и чекали. Нико се није бунио. Знали су да без Милунке путовање није право. Да без ње и не могу да крену.
– Много возова је од тада протутњало Београдом. Оријент експрес јури светом. Једном је чекао, само једном и то српску хероину, Милунку Савић – наисала је Невена К. Татић.
Скупштина Београда је 1972. Милунки Савић доделила једнособан стан у насељу Браће Јерковић. У новом стану Милунка Савић је поживела око годину дана. Умрла је 5. октобра 1973. године. Иако је у медијима (читуљи у новинама) првобитно било најављено да ће Милунка Савић бити сахрањена у Алеји великана, то се није догодило. Сахрањена је у породичном гробу на Новом гробљу, а тек 2013, на обележавању 40 година од њене смрти, посмртни остаци Милунке Савић премештени су у Алеју великана.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 26, 2019
