Прочитај ми чланакСрбију у наредних месец и по дана чека прави циркус на политичкој сцени. Улоге су подељене, с тим да се у представи званој београдски избори већ зна ко је режисер, сценариста и главни глумац. Реч је о једном човеку.
Биће свега и свачега у предстојећој кампањи, али ће по свему судећи завесу и на ове изборе да спусти Александар Вучић. За то постоје два разлога.
Први је чињеница да медијска машинерија режима затвара и најмање рупе кроз које би можда могло да процури опозиционо мишљење.
Други је неспособност саме опозиције, односно непостојање праве, српске опозиције – снажне политичке елите која би коначно окончала диктатуру Запада, успостављену у Београду пре 18 година.
Ко се нуди као алтернатива Вучићу? Заиста би требало бити слеп код очију, па да се изађе на биралишта и заокружи било ко од прежваканих „жутих рестова”, а којима је Вучић у служењу Запада тако добро утабао пут, да би по њиховом повратку на чело државе (па и Београда), ђаци у школама везивали НАТО мараме око врата и рецитовали заклетву Бриселу.
Чини се и да су странке које се издају за родољубиве, још једном пропустиле шансу да формирају снажну алтернативу Вучићу и привуку управо добар део његових гласача.
Зато одлука Милана Стаматовића и Здраве Србије да не учествују у предстојећем изборном циркусу, можда има и највише смисла, јер се чини да ће под оваквим околностима, Двери, Српска радикална странка и Демократска странка Србије, заједно са прозападним странкама, бити само статисти у још једној Вучићевој представи, односно у његовом омиљеном жанру – драми.
Неко ће рећи „како се онда борити за своје интересе и ставове, ако не на изборима”? Одговор звучи излизано, али је заправо веома тачан и једноставан – самосвешћу и са вером у Бога. А добар део Срба се већ одавно одрекао и вере у себе и у Свевишњег.
Много тога би Срби могли да науче од грчког народа. Због могуће спорне речи у називу Бивше југословенске републике Македоније, на улице Солуна је недавно изашло стотине хиљада људи. Да ли мислите да ће после овог скупа, грчка власт моћи тек тако да попусти у преговорима са Скопљем?
Шта би се тек догодило да неко окупира 20 одсто грчке територије, а од Атине тражи да призна независност неке своје покрајине? Колико ће Срба подићи свој глас уколико неко у Београду буде желео да призна лажну државу Косово?
Дакле, да бисмо имали за кога да гласамо, морамо прво да изаберемо себе и своју земљу. Само добар народ ће изнедрити и колико-толико добре политичаре. Ако нема услова за регуларне изборе, потребно је створити систем у којем ће политичари бити свесни да народ неће дозволити никакве махинације, а камоли издају Косова и Метохије.
