Прочитај ми чланак

АКО СТРАНА КОМПАНИЈА ОСТВАРИ СВОЈ ПЛАН, из овог српског града ће се сви иселити

0

Становнике ужичког краја већ недељама мори загађен ваздух, али и страх да би ситуација ускоро могла да буде много гора – толико да многе од њих примора да напусте своје домове.

Одлука „Титан цементаре-Косјерић“ да почне да користи гориво добијено спаљивањем отпада, па за то изгради и погон, дигла је на ноге не само житеље ове златиборске вароши, већ и њихове комшије, уверене да ће, како кажу, „еколошки геноцид“ захватити цео крај.


– Свака друга смрт у Косјерићу већ је последица канцера и много је младих људи протеклих година умрло. Ово је за нас борба на живот и смрт! Можемо да бирамо храну коју једемо, воду коју пијемо, али како да бирамо ваздух – пита се Далибор Вујић из Удружења „Еколошки покрет Косјерић“.

У протекла четири месеца Косјерци су се ујединили како нису још од поплава. Око 1.500 грађана изашло је у новембру на улицу, преко 4.000 потписало петицију, а основано је и поменуто удружење.

– Отако смо ушли у ову борбу, контактирали смо разне стручњаке и свуда добили исти одговор – диоксини, фурани и тешки метали, који се ослобађају током спаљивања смећа, имају погубан утицај на ваздух и комплетан живи свет и воде у еколошки геноцид. Моја породица и ја смо дошли да живимо овде, јер сам желела да ми деца расту у здравој и мирној средини, али ако смеће овде почне да се спаљује, мораћемо да спакујемо кофере – каже Марија Благојевић.

Да ће морати да затворе своје куће и напусте родни град прибојавају се и други Косјерци, предвиђајући, поред здравствене, и економску катастрофу.

Уништиће и узгој малине и здраве хране

– Спаљивања комуналног отпада неће бити само проблем Косјерића. Ружа ветрова је добра и лако ће прећи загарантовани пречник од 50 километара, у оквиру ког већ спадају читава Пожега, Лучани, Ужице и Дивчибаре. То ће уништити и узгој малине и здраве хране, од које живи 90 одсто људи. Ово је поднебље створено за спортски и сеоски туризам. Имамо фабрику воде која се рекламира као најздравија у Европи, а која је у истој месној заједници као цементара. У нашој општини нема места за тешку индустрију и велике загађиваче – сматрају грађани, одлучни да се не дозволе да се овакав сценарио деси.

Општина: Ми смо уз своје грађане

Иза њих је стала и локална заједница.

– Противимо се, супротстављамо и не одобравамо да се на подручју општине Косјерић употребљава гориво добијено спаљивањем отпада на било који начин. На седницама Скупштине једногласно је изгласана одлука да се не одобри изградња постројења, које и не постоји у плану детаљне регулације – каже председник општине Косјерић Жарко Ђокић.

Цементара: Нема последица по здравље људи

Из „Титан цементаре“ са друге стране тврде да у овом моменту разматрају само „коришћење горива припремљеног од комуналног и неопасног индустријског отпада, што би у најбољем случају почело кроз две-три године“.

– Цементне пећи су погодне за коришћење алтернативних горива, јер се у њима, на температурама које иду до 2.000°Ц, потпуно уништавају органска једињења у издувним гасовима, а притом се не ствара пепео. Ово уз ефикасне филтере омогућује безбедно коришћење алтернативних горива, без негативних утицаја на животну средину и здравље људи. Сви наши планови за коришћење алтернативних горива су у потпуности усклађени са домаћим прописима – кажу надлежни.

Из Удружења на ово додају да температура у пећима свакодневно падне на испод 600 степени, те се тада већ разложене честице поново синтетизују.

Власник Цементаре је иначе „Титан група“ из Грчке. У Грчкој је спаљивање отпада законом забрањено и то је једина држава у Европи у којој не постоји ниједна спалионица.

Стручњаци: диоскини и фурани изузетно токсични

Диоксини и фурани су изузетно токсични, канцерогени, опште распрострањени и веома отпорни према разарању. Спадају у најопасније загађиваче животне средине, али најугроженији је, свакако, човек, а нарочито бебе, кажу стручњаци.

– Вишедеценијска истраживања су показала да одојчад са мајчиним млеком примају знатну количину диоксина и фурана и да је концентрација у телу бебе и три пута већа него код одраслог човека. Они се акумулирају у масном ткиву и јетри, а нешто и у кожи и мишићима. Међународна агенција за истраживање рака уврстила је неке чланове диоксина у групу 1 канцерогена – каже др Петар Пфендт, редовни професор Хемијског факултета у пензији.ž

Ове честице не само да лако могу доспети од Косјерића до осталих места Златиборског округа, већ се могу селити са једног континента на други, најбрже путем ваздуха.

Храна је пуна диоксина и фурана

– Ако доспеју у воде, улазе у рибе. Биљке и плодови су углавном површински загађени и могу се опрати, али сточна храна се не пере, тако да супстанце уђу у животиње. Због тога неки експерти у исхрани не препоручују рибе и морске плодове, односно масно месо, млечне производе или жуманца из неких крајева – додаје Пфендт.

Ове честице настају из различитих извора, а најважнији су процеси сагоревања органских материјала који садрже везани хлор (као комунални, медицински и пољопривредни отпади).

Сагоревање отпада први извор стварања диоскина и фурана

– Усавршавањем процеса сагоревања и снабдевањем пећи са одговарајућим уређајима, емисија може да се смањи на испод прописане количине, али филтери за молекуле диоксина и фурана не постоје. Једино сагоревање на температурама изнад 850 степени и довољно дуго задржавање на њима може смањити емисију. По мом знању, у Србији не постоје установе које изводе мерења диоксина и фурана, нити је оно обухваћено прописима и то је један од разлога недозвољене индиферентности према опасностима од ових супстанци. Сем тога, анализа на ове супстанце спада у најзахтевније што се тиче знања, опреме и времена – објашњава.

Здравље вс. профит

Дозволу да изгради постројење за коришћење горива добијеног од отпада „Титан цементара“ добила је од Минстарства грађевине. Исту ову одлуку Зорана Михајловић није одобрила 2012. године, док је била на челу Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине.

– Надамо се и да ће Влади Србије бити важније здравље њених грађана, него профит једне мултинационалне компаније – кажу Косјерци.

Косјерић је од Министарства екологије недавно добио мобилну станицу за мерење квалитета ваздуха, која је упаљена 26. децембра. Подаци које је очитала су фрапантни. Концентрација ПМ 10 честица, чија је максимална прописана граница 50, излазила је и на 216 у дневном просеку.