Прочитај ми чланакСлободан Николић је председник Руске странке, говори и пише руским језиком и често даје интервјуе за руске медије.
Руска странка је основана у Шапцу 2013. године и њен слоган гласи „Србија окренута истоку.“
Руска странка се првенствено залаже за руско-српско братство, засновано на православној вери, историји, култури и традицији ова два народа. Чланови странке су русофили, Срби којима је Русија у срцу, као и руски потомци. Залажу се за улазак Србије у Евроазијски савез, а противе чланству ЕУ и НАТО пакту. Руска странка 4. марта излази самостално на локалне изборе у Београду.
Фото: Архива Руске странке
Господине Николићу, Руска странка окупља руску националну мањину и симпатизере како би се подржало очување националног идентитета, као и међународно повезивање округа Србије са губернијама у Руској Федерацији. Колико је братимљење, у овом контексту, препознато у нашој отаџбини?
Нисмо задовољни бројем побратимљених наших градова и општина са руским градовима. За сада је то у зачетку и првенствено зависи од политичке одлуке оних који су у локалној власти. Подржавамо и сарадњу друштава српско- руског пријатељства са сличним организацијама у Русији, као и сарадњу ветеранских организација.
Председник сте удружења „Сеоски праг“, које се бави брачним посредовањем више од 20 година. Велики број бракова у Мачви и Поцерини склопљен је између наших момака и девојака из Русије и Украјине. Тим поводом додељен Вам је Орден Цара Николаја II Романова, 2011. године , од стране члана Савета за друштвене награде Руске Федерације. Шта за Вас лично представља овај орден, а шта за Србију?
Читав живот сам посветио сарадњи са Русијом. Први мој одлазак је био 1984. у Совјетски Савез. Од 1998. године интезивно сарађујем, пре свега, на културним пројектима. Била је успостављена званична сарадња између Шапца и Ивановске области. Између осталог, иницирали смо и склапање бракова између жена са простора Русије и Украјине са нашим момцима, пре свега онима са села. То и није било посебно тешко због сличног језика, православне вере и обичаја. Последњих година се стало са тим пројектом због злонамерних коментара. После бомбардовања 1999. у августу организовао сам одлазак 30-оро деце на опоравак у Русију. Тамо су провела три недеље заједно са руском децом у летњем кампу Тејково. Већ дванаест узастопних година организујем сликарску колонију „Србија очима руских сликара“. Орден сам добио, пре свега, због свекупних активности на зближавању два народа и веома ми је драг и значи ми пуно.
Руска Федерација подржава војну неутралност. Да ли би Србија са таквим политичким ставом обезбедила очување државне и националне безбедности?
Русија подржава нашу војну неутралност јер је и то боље него да приступимо НАТО-у. Нико од њих се не би противио уколико бисмо поднели захтев за приступање ОДКБ-у, где смо сада само посматрачи. Руска странка сматра да је за малу земљу погубно да буде војно неутрална. Сматрам да политиком неутралности нећемо омогућити безбедност. Зар 1999. нисмо били неутрални? Зар Ирак и Сирија нису били неутрални? Проглашена неутралност не спречава силеџије да вас нападну и поставе марионетску власт коју желе.
Славица Мојсин
Колико и на који начин би Евроазијски савез донео бољитак Србији?
Главни идеолог Путина и шеф Евроазијског покрета, Александар Дугин, позива Србију да се прикључи Евроазијском савезу и окане се уласка у ЕУ. Уласком у Евроазијски савез спасићемо Косово, јер то тада постаје „руско Косово“. У противном, изгубићемо Косово и Метохију и још неке делове Србије. У потпуности подржавам тај став. У економском смислу отвара нам се простор са површином од 20 милиона километара квадратних и 195 милиона људи. То су фантастичне могућности за наш привредни опоравак. Не мора се граничити са Русијом да би се ушло у тај Савез. Примери Јерменије, Молдавије, и Каљинградсе области то показују. Имамо пловну реку Дунав до Црног мора за транспорт робе. Присутне су електронске трансакције. До Москве се путује авионом два и по сата.
Чему ће допринети децентрализација Србије за коју се залажете?
Децентализација ће допринети равномернијем развоју свих региона у Србији, а не само Београда и Новог Сада. За то је потребно да буде више посланика из тих региона који најбоље схватају проблеме у својим срединама. Потребно је населити југ и исток Србије и подстаћи рађање. Новац обезбедити опорезивањем неудатих и неожењених који јуре каријеру и пролазна материјална добра. Почети од Ане Брнабић, Маје Гојковић, Јадранке Јоксимовић… Да се разумемо, ово није ништа ново. Такав порез имају Швајцарска, Француска и друге земље. Имао га је и Милош Обреновић и звао се „бећарски порез“. Снага једне државе се заснива на њеном потомству пре свега.
Имате 15 одборника у 12 општина. Реците ми, колико сте задовољни њиховим учешћем и уопште бивствовањем на политичкој сцени Србије у протеклих пет година?
Имамо одборнике у великим градовима: Нишу, Крагујевцу, Суботици, као и у мањим општинама. Спортским речником „ Руска странка се воли, а за остале се навија.“ Нас веже искрена идеја и код нас се не долази због посла и привилегија. Ти одборници не могу много да промене функционисањe власти на локалу, али су иницијална каписла за наш будући развој странке. Свуда смо опозиција, изузев у Бабушници где имамо потпретседника Скупштине јер су су се напредњаци посвађали међусобно.
Да бисте постигли цензус на претходним парламентарним изборима 2016. године, недостајало је 800 гласова. Тада сте имали могућност да ступите у коалицију са Дверима, зашто до исте није дошло?
На разговору у просторијама ДСС, нису знали да ми одговоре шта значи чвршћа сарадња са Русијом. Ту за столом било је 15 некаквих странка и покрета и нико од њих није изашао на изборе изузев нас, a нама су нудили 29. место у предизборној коалицији. И поред медијске блокаде и недостатка средстава, нама је недостајало 800 гласова по коначним резултатима. Била је и варијанта да ДСС-Двери не прођу, тада бисмо ми имали цензус. Сви знамо шта се дешавало тих дана и који су се амбасадори мешали у изборни процес. Са ове дистанце можда је тако и боље јер је Обрадовић неколико пута на телевизији N1 изјављивао да није русофил.
Фото: Архива Руске странке
Излазите самостално на локалне изборе 4. марта у Београду и окосницу ће чинити српски ратни ветерани и потомци Руса у Србији. Носилац листе биће човек који је инвалид, рањен на Косову и Метохији. Какав резултат очекујете с обзиром на то да сте у медијској блокади?
За парламентарне изборе ми нисмо имали изражену активност у централним општинама у Београду, изузев у Обреновцу и Лазаревцу . Сада смо више ангажовани и носилац листе ће бити председник Удружења „Српски ратни ветерани“, Миле Милошевић. И не само он, у самом врху изборне листе биће људи из те организације. Желели смо да конкретно одамо признање тим људима за све што су урадили за нашу отаџбину. И поред медијске блокаде, Руска странка у Београду сигурно пролази и надам се да можемо самостално да формирамо одборнички клуб са пет одборника.
Које су Вам политичке опције програмски најближе и са којима долази у обзир сарадња након избора?
Након београдских избора одлуку о евентуалној сарадњи са неким странкама донеће Градски одбор Руске странке. По нашем Статуту локални одбори имају суверено право да одлуче о постизборним коалицијама. Ми не дозвољавамо предизборне коалиције. Мени се лично не допада ниједан од тзв. фаворита за градоначелника: Мали, Ђилас или Шапић. Када је у питању сарадња на нивоу Србије, не можемо никако сарађивати са странкама које су за ЕУ, НАТО и ту нема компромиса.
Шта бисте поручили гласачима?
Као што је рекао Свети владика Николај Велимировић: „Не идите за већином, Бог је са онима, који су у праву, а не са онима који су у већини.“
