Прочитај ми чланакСрпски научници ускоро започињу први пројекат систематског археолошког мапирања. Подаци обједињени у информационом систему
ГРУПА научника започеће ускоро први пројекат систематског археолошког рекогнисцирања на подручју слива Морава, сазнају „Новости“. У питању је теренско истраживање и мапирање, прикупљање података који указују на места где се могу очекивати могућа налазишта насељавања Словена из 7. и 8. века.
Важан пројекат, који ће трајати више година, окупио је стручњаке више релевантних институција из Београда, Крушевца и Трстеника, који би заједно требало да раде најпре на подручју трстеничке општине, тј. приобаљу средњег и доњег тока Западне Мораве, са тенденцијом да се наредних година истраживања наставе и на подручјима горњег тока Велике и доњег тока Јужне Мораве.
– Истраживаће се најпре моравске терасе, али и околни висови на подручју трстеничке општине, а касније и одговарајуће зоне које припадају суседним општинама – предочава др Иван Бугарски из Археолошког института у Београду, додајући да је програм компатибилан са теренским истраживањима која Институт неколико година обавља у нишком и алексиначком крају.
Нагласак истраживања, у које ће бити укључен и др Вујадин Иванишевић из Археолошког института, биће на времену о којем се најмање зна, а које је кључно за нашу историју. Према речима др Бугарског, управо на моравским речним терасама бисмо могли, према скромним досадашњим сазнањима, да очекујемо трагове словенског насељавања из 7. и 8. века.
Планирани су редовни обиласци терена, али и геофизичко снимање подземљишта и системска примена аерофотографије. Сви подаци биће похрањени у оквиру јединственог географско-информационог система, који касније могу да помогну и истраживачима прошлости, као и при изради просторних планова и других стратешких докумената и планирању било којих инфраструктурних и сличних радова.
Др Дејан Вучковић са Рударско-геолошког факултета у Београду је до сада водио десетак истраживачких кампања у зони Трстеника. Појашњава да због бројности и комплексности локалитета, та истраживања представљају почетну фазу успостављања референтних геофизичких методолошких поступака.
– На локалитету Шљивик смо успешно одредили позиције више објеката из периода неолита, а отварањем археолошке сонде на једној од позиција потврдили смо те налазе – напомиње др Вучковић. – На локалитету Ђуровача, комплексним геофизичким истраживањима смо дефинисали положаје неколико структура и објеката који се налазе испод површине земље, а изузетно су занимљиве за разумевање значаја који је овај локалитет имао у периоду касне антике.
СЕДАМ НАЛАЗИШТА У БЛИЗИНИ РЕКЕ
ОД 30 потврђених археолошких локалитета из више епоха, на подручју општине Трстеник издваја се седам налазишта у околини Западне Мораве.
– Средњовековни комплекс на локалитету Јеринин град у селу Грабовац, остаци каструма на потезу Стража крај Трстеника, као и два ванредна, вишеслојна налазишта на подручју села Почековина и Стари Трстеник – Грабак и Трновача – набраја за „Новости“ археолог Марин Бугар из Народног музеја у Крушевцу. – Истој групи припадају и два локалитета у атару Богдања – средњовековни, „Ђуровача“ са остацима сакралног објекта и вишеслојно налазиште са траговима касноантичке насеобине на потезу „Дивље поље“, и у близини манастира Велуће.
