Прочитај ми чланакСрбија и Црна Гора могу у најбољем случају да постану чланице 2025, а за остварење тог циља преломна ће бити 2019. када се од обе земље очекује испуњење прелазних мера у поглављима правосуђа и унутрашњих послова, а у случају Србије и пуна нормализација односа с Косовом, стоји у нацрту стратегије проширења на западни Балкан, преноси Хина.
Нацрт стратегије проширења на западни Балкан, Комисија би требало да прихвати почеком следећег месеца, наводи хрватска агенција која је имала увид у документ.
„Са снажном политичком вољом, спровођењем стварних реформи и трајним решењем за спорове са суседима, Црна Гора и Србија би требало да буду спремне за чланство до 2025. године“, стоји у једној од радних верзија нацрта „Веродостојне перспективе проширења за западни Балкан“, у који је Хина имала увид.
Комисија би тај документ требало да прихвати 6. фебруара, када ће бити објављена коначна верзија, а до тада су могуће промене текста.
За остале земље – Босну и Херцеговину, Албанију, Македонију и Косово, предлаже се формулација да до 2025. године „треба да далеко одмакну на европском путу“ или алтернативно, да су „преговори с тим земљама далеко одмакли“.
Према индикативном временском распореду, Србија и Црна Гора морају се до краја 2019. усредсредити на испуњавање прелазних мерила из подручја владавине права. У случају Србије прелазно мерило у Поглављу 35 – у оквиру ког се води процес нормализације односа с Косовом, мора бити испуњено, наводи агенција. То значи, додаје, да се постигне потпуна нормализација односа с Косовом.
„За трајну стабилност у региону потребна је пуна и свеобухватна нормализација односа Београд-Приштина. Свеобухватна нормализација односа између Србије и Косова у облику правно-обавезујућег споразума, хитно је потребна и кључна је за европску перспективу и Косова и Србије као и региона у целини“, каже се у документу.
Србија је у јулу 2016. отворила преговоре у два кључна поглавља у приступним преговорима – Поглавље 23 тј. Правосуђе и основна права и Поглавље 24 Слобода, правда и сигурност, која ће бити затворена тек на крају преговарачког процеса.
Новост у садашњем преговарачком процесу је увођење прелазних мерила за испуњавање критеријума по појединим поглављима, док су раније била само мерила за отварање и за затварање преговорачких поглавља.
У Поглављу 23 Србија има 50 прелазних мерила, а у Поглављу 24 њих 41, преноси Хина.
Црна Гора је та поглавља отворила много раније, у јуну 2012, на самом почетку преговора.
„Када се испуне прелазна мјерила, ЕУ би требало да реши питање мерила за затварање поглавља и да буде спремна за другу фазу преговора најкасније до краја 2019. године“, каже се у документу.
До краја 2021. Комисија ће припремити процену учинка будућег проширења на западни Балкан у неким кључним подручјима попут слободе кретања особа, пољопривреде, кохезионе политике и буџета.
Под условом да испуне сва мерила за затварање у свим поглављима, земље чланице ЕУ могле би дати пристанак на затварање преговора с Црном Гором и Србијом на међувладиној конференцији до краја 2023.
Перспективе Албаније, Македоније, Косова…
Албанија би до краја 2019. требало да постигне уверљив напредак у пет приоритетних подручја, међу њима и по питању правосудне реформе.
Македонија би требало да постигне опипљиве резултате у решавању спора око имена земље. У случају испуњавања тих услова, преговори с тим двема земљама требали би бити у току.
Што се Косова тиче, каже се да до краја 2019. мора постићи пуну нормализацију односа са Србијом, чиме би отворило пут напретка према Европи.
Босна и Херцеговина би до краја 2023. требало да постигне напредак у реформама и функционалности како би била спремна за отварање приступних преговора.
Ако све испуне, приступни споразум 2024. за Србију и Црну Гору
Годину дана после, 2024. требало би да буде потписан приступни споразум са Србијом и Црном Гором, ако до тада успешно закључе преговоре. До краја 2025. требало би да буде готов процес ратификације приступних споразума, што би тим земљама омогућило улазак у пуноправно чланство ЕУ, преноси Хина.
У нацрту документа се каже да је реч о амбициозном календару, који тим земљама треба да буде подстицај за потребне реформе.
Пре уласка у ЕУ свака од тих земаља треба да решава отворена питања са својим суседима, јер ЕУ не жели увозити те проблеме.
„За зацељивање рана из 1990-тих треба још времена. Али након 25 година време је да се реше питања која још ометају помирење. Све земље се морају недвосмислено обвезати, речима и делом, на предладавање насљеђа прошлости, постизање помирења и решавање отворених питања пре уласка у ЕУ-у“, стоји у нацрту документа.
„Тамо где нису решени гранични спорови, стране би то безусловно требало да предају на обавезујућу, коначну арбитражу, на пример Међународном суду правде, пре затварања преговора и да поштују пресуде“, каже се у документу.
Улазак у ЕУ и „две столице“
У нацрту документа се каже да улазак у ЕУ значи направити избор, чиме индиректно упозорава оне које би хтели да седе на две столице.
„Придруживање Европској унији је избор. За то је потребан политички и друштвени консензус и подршка народа душом и срцем. Не може бити двосмислености код челника у питању где припада западни Балкан и у ком правцу иде“, каже се у нацрту документа.
Такође се наводи да је потребно донети „посебне аранжмане“ како оне земље које уђу прве не би могле да блокирају приступање осталих земаља западног Балкана.
Комисија најављује могућност повећања финансијских средстава за земље западног Балкана, јачање институционалне сарадње позивањем челника земаља из региона на припремне састанке ЕУ.
Спомиње се и могућност смањења роминга за мобилну телефонију за земље западног Балкана.
Комисија ће након објаве у стратегије проширења на западни Балкан, у априлу објавити извештај о напретку свих земаља канидадата и потенцијалних кандидата, што уз земље западног Балкана укључује још и Турску. До сада су се извештаји о напретку земаља кандидата објављивали у јесен сваке године, а 2017. је прва када је то изостало.
У мају ће се у Софији одржати самит ЕУ-западни Балкан, трећи такав састанак од 2000. године.
