Прочитај ми чланак

НИЈЕ СВЕ ЈЕДНО: Србија и земље из региона траже финансијску помоћ из Кине

0

Мађарски премијер Виктор Орбан, у свом говору одржаном 11. јануара на економском форуму, најавио је да ако ЕУ не обезбеди новац за решавање инфраструктурних проблема, земље Централне Европе биће приморане да траже помоћ од Кине.

Ова претња има своје упориште.. Кина већ има низ успешних пројеката на територији Србије, Македоније и Босне и Херцеговине. Међу њима – Пупинов мост у Београду, други блок термоелектране „Костолац“, изградња пута Бањалука – Добој и изградња рудника угља и термоелектране у Станарима. Укупни трошкови ових пројеката су само око 3,5 милијарде долара.

Поред тога, Влада Србије већ је за ову годину склопила споразум са Народном Републиком Кином о поправци железница на деоници Нови Сад-Суботица, изградњу топловода Обреновац-Београд и фабрике за пречишћавање отпадних вода. Стотине кинеских туриста посећује  Србију, чиме су и они допринели да приход од туризма повећан на 1,2 милијарде евра, што је рекорд за Србију. Може се сигурно тврдити да Србија сада има снажне економске везе са Кином, који ће само јачати. Недавно је објављено да једна од кинеских компанија има жељу да учествују у изградњи пута Београд-Бар.

Јасна Кривокапић

У суседној Босни и Херцеговини, присуство кинеских компанија је до сада много слабије. Немачке, хрватске и америчке компаније, које су међу собом поделиле тржиште Федерације БиХ, покушавају да не пустетамо конкуренте. Стога само тржиште Републике Српске остаје доступно за Пекинг, која је вољно прихватила нове инвестиције. Потписан је споразум о модернизације железнице на релацији Бањалука – Приједор – Нови Град. Поред тога, у плану су изградња брзог пута Приједор – Козарска Дубица и термоелектране “Гацко 2”.

Ова спремност корпорација из Кине да инвестирају донела је огромну корист за обе земље. Србија и Република Српска су добили средства и могућности за реализацију кључних инфраструктурних пројеката без икаквих политичких услова који су типични за Европљане. Кинеска економија добила је приступ готово у срце Европе, постајаћи јака конкуренција европским корпорацијама, који су до недавно изгледали као монополисти на овом тржишту. Међутим, до сада су само земље ван ЕУ користили финансијскуи  инвенстициону подршку која је стизала из Кине. У случају, уколико Будимпешта затражи помоћ, то ће значити приступ Кинезима на унутаревропско тржиште. Дакле, речи Виктора Орбана могу се сматрати стварном уценом.

Европске корпорације ,које су већ одавно поделиле тржиште, када су у питању инфраструктурни радови, очигледно нису заинтересоване за појављивање нових играча на „њиховом тржишту,“ што ће вероватно имати позитиван утицај на немир европских политичара. У супротном, Мађари по сваку цену ће добити неопходну финансијску инекцију, ал последице за паневропску економију ће бити неповратне.