Прочитај ми чланак

ГЛОБАЛИСТИЧКА ЕЛИТА У ПАНИЦИ: „Бивша царства се уједињују против нас”

0

У новембру (студеном) 2017. се у Амстердаму окупило 1500 људи како би разговарали о процесу глобализације.

Кључна тачка догађаја је био говор познатог идеолога овог процеса Бернарда Анрија Левија, француског филозоф, писац и публициста који је подржао све западне агресије и Обојене револуције у свету, уверен како ти ратови и дестабилизацијски процеси доприносе повећању броја демократских земаља у којима владе потичу плурализам и транспарентност и ширењу “универзалних вриједности”.

Анри Леви

Како је сам рекао, Бернард Анри Леви је у Амстердам дошао из “главног града Ирачког Курдистана” Ербила, што је врло знаковито, а публици је говорио о актуалним “тектонским помацима”, како процесе у свету тумаче теоретичари и заговорници глобализације, али с једним центром моћи који ће управљати униполарним светом.

Раније је Леви поздравио оснивање “либијске опозиције” и свргавања Гадафија, поздравио је и украјински “ЕвроМајдан” и напад на “Ассадов режима”. Један од истакнутих идеолога глобализације је публици говорио о Талмуду и његову духу, али не само о томе.

Бернард Анри Леви је сигуран како је за свет данас најопаснија ствар “дух царстава”.

Познати ратни хушкач и теоретичар глобализацијског процеса је именовао пет потенцијалних “духова тих царстава”, који су пријетња светском напретку. По његову мишљењу, та царстава су Руско, Османско, Персијско, Кинеско и Арапско.

Бернард Анри Леви је забринут јер је се дошло до тачке да Руско Царство води “диктатор” и оно се темељи на “жестоком православљу”.

“Кинеско Царство” је названо “царством напола”, али Леви каже како Кина повећава свој утицај и да се сва потенцијална “царства” уједињују на темељу антиамериканизма.

“Она ће се претворити не само у правог непријатеља, него ће заиста постати империјалне државне творевине, што за једино “царство” у свету, Сједињене Америчке Државе, наравно, није баш угодно”, тврди Бернард Анри Леви.

Хоће ли или неће постати “права царства”, како тврди идеолог “Томахавк глобализације”, питање је међународног политичке агенде и процеса који се одвијају.

У одговору на тврдње француског “мислиоца”, руски социолог и геополитичар Александар Дугин је сигуран да је садашње вријеме поступан прелаз из “униполарног света у нешто друго”.

Према Дугину, амерички председник Трамп у овом процесу делује “системно отежавајуће”, али је уједно и политички катализатор.

Признањем Јерусалема за главни град Израела је само погоршао ситуацију, што чини и са Северном Корејом. Није решио питање Русије и погоршао је ситуацију с Ираном. Међутим, укидањем нуклеарног споразума акције с Ираном ће, без сумње, ојачати утицај иранских радикала на унутрашњу политику ове државе, тврди Александар Дугин.

ИДИЛ је деловао у интересу старе шеме глобализације, оне која је побједила у Либији. Но, ако сте приметили, међу духовима царстава који плаше Левија нема Европе или неког од историских европских сила.

У три од пет наведених земаља доминира ислам, који је такође присутан у Русији и на северозападу Кине. Александар Дугин сматра да је Европска унија туробно пропадајуће друштво, али које више није спремно играти улогу алтернативе Сједињеним Државама.

Према логици Бернарда Хенрија Левија, вероватни концепт је да “пет потенцијалних царстава” морају бити уништена, јер ће се само тако свет вратити “униполарном трансхуманизму”.

У свом говору Леви није случајно тумачио дух Талмуда, обзиром да су три од пет “пријетњи” бивша и садашња исламска царства. Ни курдско питање није отворено случајно, јер је оно изузетно важно и може повезати или подијелити Турску, Иран и Русију, зависно о развоју ситуације. Међутим, судећи по развоју догађаја у ирачком региону Курдистан, Русија ће се држати по страни и пустити Турску и Иран да делују по властитом нахођењу.

Француски “мислилац” верује да сви “духови царстава” могу приближити своје геополитичке ставове на темељу антиамериканизма, односно глобализације у америчкој верзији.

Европа, без обзира колико технолошки била напредна, више не може бити оријентир за Русију. Судећи по томе што се догађа у Европи, ово потрошачко друштво више нема снаге ни воље и једино јачање Европе је могуће у њеном источном дијелу, који је некада био зона советског утицаја.

Овде треба видети где ће тачно ићи Украјина и Пољска. До сада су ове земље биле сфера безуветног америчког утицаја. Дио европског друштва је дословно уморан од либерализма и политика од мера штедње “за боље сутра” до “увоза избјеглица”, али то не значи ништа.

“У геополитици делује принцип магнета. Ако сте јаки – привлачите, ако сте слаби – сами ћете бити привучени”, тврди Александар Дугин.

Наравно да је прерано говорити о империјалним пројектима. Међутим, сама чињеница да они брину Бернарда Анрија Левија значи да је за њега и њему сличне тај процес врло непожељан.

Увидевши потенцијалну опасност, сада се о томе јавно расправља. Да би се царства створила, морају постојати и услови за такво што. Доласком на власт је турски председник Ердоган, боље речено његов бивши министар и премијер Ахмет Давутоглу, имао план обнове Османског Царства, који је описан у доктрини “Стратешка дубина”, али се он насукао у Сирији.

Осим тога, царства се шире, али чим тај процес заврши, она брзо старе и пропадају. Пример Британског Царства је овде врло индикативан. Уништено је или преобликовано у тишини и реду, без озбиљних катаклизми и друштвених револуција. Некад се британско друштво развијало врло динамично. Неизравни докази о славним временима су и “национални спортови”, од којих су многи измишљени баш и Енглеској. Велика Британија је била “власник светских мора”, имала је развијено господарство и напредну науку, чак и квалитетно образовање за то време. Међутим, на историјској позорници светске политике су Велика Британија и Сједињене Државе одједном заменили места.

Што је данас британско друштво?

Уморно од потрошње и индивидуалног хедонизма без граница. Чак и Шкотска прво жели, а затим не жели напустити Уједињено Краљевство. Излазак Велике Британије из ЕУ је најављено и онда одгођено.

Дакле, глобализација је двосмеран процес. Судећи по геополитичким катаклизмама које трају од септембра (рујна) 2001. године, чини се да је заиста дошло до неких “тектонских помака”.

Међутим, Бернард Анри Леви и апологети глобализације на америчке начин се не би требали бојати “духова”, што полако досеже патолошку разину, него разлоге за своје бриге тражити негде унутар троугла САД – Велика Британија – Израел.

За крај, недавно се у једној од стручних геополитичких расправа дошло до закључка да су у историји, не без разлога и у другачијем облику, преживела само три царства – Руско, Кинеско и Персијско. Дакле, иако уз низ неточних тврдњи и бесмислених изјава о апсолутној нужности успоставе “униполарног раја на Земљи”, Бернард Анри Леви је деломично у праву.