Прочитај ми чланакРеченица из наслова, која је осванула на Твитеру, на један шаљив начин изражава неверицу у оно што је патријарх српски Иринеј изрекао у беседи на литургији служеној 9. јануара поводом обележавања Дана Републике Српске.
Подсетимо, патријарх Иринеј је рекао: „Људи могу да причају ово или оно, али ми видимо колико се председник Александар Вучић бори да сачува Косово и Метохију“; „Благодаримо Господу што нам је подарио човека који се лавовски бори за српски народ, а посебно за мученичко и страдално Косово и Метохију.“
Фотографија преузета са веб портала: spc.rs
Овим речима патријарх Иринеј је заиста развејао сваку сумњу да целокупна црква стоји иза ставова које је неколико дана раније изнео митрополит Амфилохије у интервјуу за херцегновску ТВ у којима је инсинуирао да председник Србије Вучић кроз унутрашњи дијалог покушава да скине одговорност са себе за будућу „издају Косова“.
Ауторитет патријарха је довољно велик да засени речи митрополита Амфилохија, за кога се претпоставља да има одређени утицај на конзервативнији део верника СПЦ и националисте. Ипак, овако два различита става о државном врху Србије, изречена од два утицајна епископа СПЦ, изазивају доста недоумица.
Да ли је СПЦ подељена око питања Косова и Метохије? Може се слободно рећи да већина епископа СПЦ има прилично уједначен став по питању односа према косовском проблему. За цркву је Косово српски Јерусалим. То ће рећи и патријарх Иринеј и митрополит Амфилохије и практично сви остали епископи СПЦ. Просто, за СПЦ је Косово неотуђиви део српског националног и духовног идентитета, кога нико нема право да се одрекне ни под каквим изговором. Уколико би државни врх заиста кренуо у правцу признања или поделе Косова, главног и врло озбиљног опонента би имао управо у цркви.
Зашто је онда патријарх „киднапован“?
Опозициони део Србије је остао изненађен изјавом патријарха. Колико им је с једне стране била драга изјава митрополита Амфилохија, који је у једном моменту постао омиљени опозиционар, чак и оном либералном делу, који готово увек дочека Амфилохијеве изјаве на нож. С друге стране их је толико запрепастила изјава патријарха у којој он не само да не осуђује политику Вучића, него је још и хвали и моли се и захваљује Богу за њега.
Жељко Ињац
Да ли је патријарх заиста киднапован или је по среди ипак нешто друго?
У медијима и на друштвеним мрежама се могло прочитати доста негодовања поводом патријархове изјаве, па чак и таквих конструкција да је патријарх уцењен од власти у Србији, те да је морао да брани Вучића. Напротив, патријархова одбрана Вучића је заиста била искрена и не само искрена него и намерна. Овом изјавом патријарх је намерно ставио до знања и верницима, али пре свега митрополиту Амфилохију и његовој црквеној струји, да „синодска централа“ не пристаје на уцене из Црне Горе. То је био одговор на више нивоа. Један за вернике и државнике, а други за црквену опозицију предвођену Амфилохијем. Тако је привремено заустављена Амфилохијева медијска офанзива, барем до следећег црквеног сабора, који је увек прилика и за нова медијска спиновања, а преко њих и за разрачунавање између појединих црквених струја.
За цркву, кроз сву њену историју, уобичајене су ове поделе на више струја. Није то специфичност овог времена, нити пак нека искључива одлика српске цркве. Сасвим је извесно да Амфилохије и пречанска црквена струја, незадовољни својом тренутном позицијом, неће стати у медијској офанзиви. Ипак, не треба очекивати неке озбиљније сукобе и поделе који би довели до раскола. Зато што су изречене разлике на површини медијског и политичког, а у дубини постоји ако не сагласје а оно сигурно врло велика блискост у вези с погледом на косовско чвориште српске историје. Исто тако би и већина епископа и верника осудила оног ко зарад политичких поена или краткорочне користи жртвује јединство цркве и њен опстанак у овом тешком и смутном времену.
