Прочитај ми чланакВрхунска каријера Лазара Димитријевића као сликара, песника, писца, новинара, музичара, историчара уметности никога не оставља равнодушним. Живот нашег саговорника увек се кретао између два света од Стокхолма до Београда, од Београда до Лондона, од Лондона до Њујорка, од световног ка духовном.
На том путу постао је члан Удружења ликовних уметника Србије, Удружења ликовних уметника Шведске, Удружења ликовних уметника Велике Британије, као и Удружења књижевника Шведске. Почасни је члан италијанске Академије за уметност, књижевност и науку. За Лазара Димитријевића уметност је једна врста неопходности, као што је вера у Бога, то је вера у неку лепоту коју је божанство створило и човеку дало, што није дало животињи, тако да је уметност једна неопходност животна као што је дисање, као што је сан људски и која пре свега треба да има и мора да има суштаствену нит божанског у себи, космичког у себи.
На који начин се уметност приближава духовности; куда иде даље стваралаштво; да ли се десило самоубиство сликарства или убиство слике; да ли може да нестане сликарство ако нестане религије или вере; да ли је сликарство угрожено у друштву великог брата биле су теме резговора Лазара Димитријевића и Зорана Чалије Чарлија. Послушајте и погледајте наставак разговора између двојице уметника и уверите се у богатство живота једног “ренесансног Србина” који негујући своју духовност ствара врхунска уметничка дела.
