Прочитај ми чланакНепостојеће милијарде, приватизација обале, фантоми из Херцеговачке… но опозиција уздржано критикује Београд на води. Знају да смена градске власти не може зауставити пројекат и да од рушења изграђеног – нема ништа.
„О фундаменталним проблемима које Београд на води узрокује готово да се више не говори и не пише, као да је све одавно речено. Па чак и да јесте, а није, ваљало би понављати! (…) Нити ко да покуди, нити ко да похвали једну тако суштинску операцију дубоко у крвоток града, јок, свима је то некако испод радара, пих, шта је то према причи о томе да ли се полиција одазивала на позиве оне априлске ноћи?!“, написао је Теофил Панчић, колумниста „Времена“, поводом годину дана ноћног рушења у Херцеговачкој. Од те његове опаске је прошло девет месеци.
Како ствари стоје данас, два месеца пред градске изборе, док на сто хектара највреднијег земљишта у читавој Србији ниче – полако и траљаво, али ипак ниче – нешто што личи на пародију Дубаија? Има ли опозиција икакав план осим критике покојег детаља, фантома из Савамале, нешто салонског левичарења и пријава које неуморно подноси иницијатива Не да(ви)мо Београд? Или, још директније: шта би нека друга градска власт, у случају изборне победе, предузела да поништи или исправи што се код Београда на води исправити може?
Челични уговор
„Нисам сигуран да постоје било које значајне ствари које се могу урадити, а које би исправиле оно што је до сада урађено наопако и што ће тек бити урађено наопако. Овде немамо посла са наивним људима нити уговором који ће се лако оборити“, каже Златко Минић из Транспарентности Србија, организације која је детаљно анализирала правну страну пројекта. Он за ДW износи оцену да би чак нека теоретска нова републичка власт имала мали маневарски простор јер је уговор неповољан по Србију и крут као да је „оклопљен челиком од седам милиметара“.
Градска власт – ни ова сада ни нека евентуално другачија – ту се више ништа не пита, каже Минић. „То је проглашено пројектом од националног значаја и ту Београд нема никаквих значајних надлежности, изузев издавања папира и дозвола који су највећим делом завршени.“
Тако се долази до парадокса – урбанисти и архитекте говоре о стакленој ругоби која не пристаје Београду, грађевинци о читавом мини-граду за који је немогуће обезбедити струју, воду и паркинг-простор, опозиција подсећа на лажна обећања о десетинама хиљада радних места и три милијарде евра које доносе Арапи, али њих ионако нико не слуша. Ако их пак чују Београђани – јер о њиховом се граду и реци ради – својим гласом ништа на градским изборима неће моћи да зауставе багере.
Правосуђе се пита
„Не гледам да ли може градска власт нешто или не, већ да ли је ово било законито и уставно“, каже правник Владимир Тодорић, члан Председништва Народне странке која подржава кампању Драгана Ђиласа. Тодорић у разговору за ДW подсећа да је пред Уставним судом неколико иницијатива за оцену уставности споразума Србије и Емирата којим се, како оцењује, „укида законодавство Републике Србије у заједничким пројектима“. „Једино закључујем да је Уставни суд био нерад или се плашио да одлучује о томе јер то је еклатантан пример неуставног међудржавног споразума“, каже он.
Тодорић простор за политичку реакцију види тек ако и након што правосуђе учини свој део посла: „Пошто они планирају да се још тридесет година ту млате и наставе са приватним бизнисом под маском општег – то треба зауставити. Приватне власнике треба вишеструко обештетити. А Београд на води би требало вратити Граду Београду. Јер Уставни суд мора да се изјасни, а када је Оквирни споразум неуставан, онда је и лекс специјалис који је произашао из њега ништав.“ Додаје да, иако је сагласан са струком која је изнела низ замерки из сфере урбанизма и архитектуре, не верује да је изграђено могуће тек тако срушити.
Радомир Лазовић из иницијативе Не да(ви)мо Београд је нешто већи оптимиста: „Градска власт може да крене са израдом новог Генералног урбанистичког плана и оспори све што се дешава у том пројекту. Таквим планом би могло да се регулише све што је сада дерегулисано – ако погледате макету, она се мења нон-стоп. Овим уговором и лекс специјалисом су направили себи могућност да праве шта год хоће, а о томе одлучује приватна фирма“, каже Лазовић за ДW.
Иницијатива којој припада ради и на тужби за поништавање уговора, захтева и кривичну одговорност људи из градске власти. Но ту би се опет чекало на правосуђе које се до сада није мешало у свој посао. Шта би учинио као део градске власти ако добије такву прилику?
Потребно је, каже Лазовић, прво видети шта се заправо и како тачно гради, а затим направити план санације. „Не могу рећи да бисмо рушили, морамо да видимо какве би биле последице тога, али вероватно би неки од објеката морали остати. Али урбанистички план и јавни конкурс за било какав даљи рад у том појасу би се подразумевали.“
„Треба бити реалан“
Слично су уздржане (реалне?) изјаве осталих опозиционара пред београдске изборе. У први план се истичу неке друге ствари, попут расипања новца на новогодишњу расвету, проблем градског превоза и комуналне полиције, лош положај трудница, обећања о бесплатним уџбеницима… Код Београда на води су апетити знатно мањи.
Рецимо Александар Шапић, један од јачих кандидата у трци, рекао је за телевизију Н1 да је пројекат „дошао до једног нивоа да не може више да иде назад“ и он би га „завршио, а докле, како, то сад не могу да кажем“.
У плану покрета Доста је било се Београд на води не помиње експлицитно. Током недавног гостовања у емисији Јутјуб-канала БалканИнфо је потпредседник ДЈБ Душан Павловић упитан да ли је могуће срушити оно што је изграђено: „Могуће, али начин на који би се то урадило би можда направио више штете“, одвратио је Павловић. ДЈБ, рекао је, обећава да ће то земљиште опорезовати тако да градска каса има „има озбиљне приходе“ и тај новац „усмери према друштвено-корисним пројектима“.
Бивши градоначелник Београда Драган Ђилас је у марту 2014. године – тада више није био на челу града –рекао да је пројекат „научна фантастика са елементима страве и ужаса“ од које ће бити више финансијске штете него користи. Ђилас се никада није противио измештању аутобуске станице, напротив – рекао је да је то био предлог његовог тима.
„Прво мора да се испита уговор који је састављен, па на основу тога да се консултује струка, исправи оно што може да се исправи“, рекао је кандидат ДС Драган Шутановац недавно у интервјуу за Нови магазин. „У овом тренутку не знамо колико је финансијски обавезујући за грађане и тешко је предвидети коначно решење.“
Укратко – да, видећемо, вероватно не може да се руши, али треба спасити шта се спасити може. „Најлакше је изаћи са неким обећањем као што је СНС радио са Бус Плусом – грађанима се не свиђа, па обећамо да ћемо све да срушимо и направимо лепше и старије“, каже Златко Минић из Транспарентности.
„Треба бити реалан. Опозиција гађа бирачко тело које је довољно интелигентно да препозна популистичку политику. С друге стране, можда неки опозицији сматрају да би било контрапродуктивно ићи са причом о рушењу. Јер овде није проблем што се гради, што се уклањају пацови, змије и наркомани, већ начин на који се то ради, што је додељено без конкуренције или како се опраштају милијарде динара накнада“, закључује Минић.
