Прочитај ми чланакМарсел Журне је студирао на престижном Париском музичком конзерваторијуму. 1891. године је наступио на оперском дебију у Монпељеу када је изводио једну од Донизетијевих опера.
Три године касније примљен је у позоришну трупу у Бриселу гдје је стекао славу као бриљантан бас у операма ‘’Ромео и Јулија’’, ‘’Лоенгрин’’, ‘’Фауст’’, ‘’Фиделио’’…
Журне је, током своје истакнуте 40-oгодишње каријере, имао широк репертоар певачких улога у великом броју Вагнерових дјела те главних француских и италијанских композитора.
Марсел Журне/Marcel Journet
Краљевска оперска кућа у Лондону, миланска Скала, Париска опера и њујоршка Метрополитен опера само су нека од познатих места на којима је наступао у првој четвртини 20. вeка.
Према оцјени музичких зналаца, Журне је имао предиван, култивисан глас и фину технику – досегнувши апсолутни врхунац свог умијећа, као певач и глумац, нарочито у периоду од 1915-1925. године.
Светску славу стекао је 1897. године када је дебитовао у лондонском позоришту ‘’Ковент Гарден’’.
Почевши од 1900. године осам сезона наступао je у Метрополитен опери у Њујорку, а затим се вратио у Париз, гдје је играо до 1931.
Журне је често гостовао у разним градовима Европе и Америке: Монте Карлу, Мадриду, Барселони, Чикагу и др, а од 1917. до 1927. редовно се појављивао у оперским представама миланске Скале, често под диригентском палицом чувеног Артура Тосканинија.
Бројни снимци сведоче о Журнеовим изузетним вокалним атрибутима и високом стандарду његових интерпретаторских умијећа.
Једно од таквих издања, а нама посебно интересантно, јесте Журнеово извођење српске националне химне “Боже правде“ на српском језику из 1916. године.
Певачка каријера Журнеова трајала је више од четрдесет година: посљедњи пут је изашао на сцену годину дана прије смрти. Умро је 1933. у Вителу у својој 66. години живота.
