Прочитај ми чланакШто се Америка буде више увлачила у сукоб са Кином, Русија ће бити све утицајнија.
Постоји ли начин да се изађе из ћорсокака у Украјини? Из перспективе Москве, сила је једина могућа опција да се прекине тренутни застој у Украјини, према Андранику Миграњану, професору за међународну политику на Московском државном институту за међународне односе, које је под окриљем руском Министарства спољних послова. Миграњан је ставио до знања да је ово његово лично мишљење. Такође је сугерисао да би овакав след догађаја био вероватнији под Трамповом администрацијом која је, за разлику од Обамине, одобрила снабдевање Украјине смртоносним оружјем.
„Само употреба силе, ништа друго не може решити овај проблем“, поручио је Миграњан слушаоцима у Центру за међународне односе на панелу 11. јануара.
Према Миграњану, који је добро повезан са највишим круговима руске владе, међу московским елитама доминира мишљење да Споразум из Минска не функционише. Кијев не намерава да испуни свој део договора, а уље на ватру се долива одлуком Вашингтона да наоружава украјинску владу. Стога, ескалација конфликта је једина могућа опција за Русију.
ТРИ ПРЕДУСЛОВА ЗА УКРАЈИНУ
Како истиче Миграњан, Русија има далеко већи улог у Украјини него САД. Због своје географске локације, Украјина је од стратешке важности по Русију. Штавише, Русија и Украјина имају културолошке, привредне, лингвстичке и верске везе које трају већ вековима. Миграњан подсећа како је руска цивилизација изникла из Кијевске Русије, чије се срце сада налази у независној Украјини. „Украјина је егзистенцијални проблем Русије, и Русија никада неће дозволити да се Украјина нађе у НАТО или било ком другом блоку“, говори Миграњан. „Украјина је у срцу Русије.“
Према његовом мишљењу, постоје 3 предуслова којима се мора изаћи у сусрет, не би ли дошло до мира у Украјини. Први предуслов је да Украјина никада не постане део неког савеза који би био непријатељски оријентисан ка Москви. Други предуслов је да Кијев мора пружити виши степен аутономије свим својим регионима. Трећи услов је да говорницима руског мора бити дозвољено да уче и говоре руски и упражњавају своју културу упркос противљењу украјинских националиста.
Миграњан сматра да би Русија волела да види одрживу Украјину са својом територијалном целовитошћу – уз изузетак Крима. И баш зато је Русија обуздала сепаратистиче снаге које су деловале на подручју Донбаса. Да су Руси то дозволили, сепаратисти би допрли до јужних територија, где се налази огроман проценат рускојезичког становништва.
Постојале су већ припремљене државне структуре које су побуњеници под покровитељством Москве могли да искористе, али их Русија те 2014. године није искористила. Русија је могла да још једном доведе до ескалације конфликта када су САД почеле да наоружавају Украјину. „Украјина није егзистенцијални проблем Америке, Украјина је егзистенцијални проблем Русије“, тврди Миграњан. „САД ће изгубити сваки сукоб на било којем нивоу, само зато што ће Русија бити решена да учини баш све како би заштитила своје виталне позиције у свом дворишту.“
Да су позиције Москве озбиљно угрожене, Русија би отворено и интервенисала. „Снабдевањем смртоносним оружјем (чиме би заправо дошло до ескалације конфликта), Русија би нашла принуђеном да отворено интервенише како би завршила са овим дуготрајним проблемом који није завршен радикалним путем 2014. године“, рекао је Миграњан.
РУСИЈА ЋЕ БИТИ СВЕ УТИЦАЈНИЈА
Ово ће довести до још већих тензија са САД, које ће увећати притисак на Москву. Како Вашингтон буде све више притискао, Москва ће се све снажније опирати. Штавише, овакав потез би натерао Москву да се још више окрене Кини у настојањима да се одупре Вашингтону. Миграњан сматра да ће се тако Москва све више приближавати „тачки без повратка“када ће затражити улазак у свеобухватни савез са Кином.
Миграњан истиче да, што се Америка буде више увлачила у сукоб са Кином, Русија ће бити све утицајнија. Према његовом мишљењу, Кинези разумеју да им је Русија потребна како би могли да изазову позицију Америке као доминантне силе. Зато би Кина подржала Русију, јер неће да дозволи колапс њеног стратешког савезника пред америчким притиском, будући да Пекинг не би могао сам да се супротстави Американцима.
„Иако би притисак на њу растао, Кина би схватила да се не бори само за свој опстанак. Ради се о егзистанцијалном проблему Кине. У супротном, уклањање Русије би оставило Кину „један на један“ са Сједињеним Државама. Зато је Кинезима од егзистенцијалне важности да подрже Русију.“
Миграњан сматра да би кинеско-руски савез био далеко снажнији од усамљене Америке. Међутим, Русија би платила своју цену за уједињавање са Кином – Москва би у том односу била млађи партнер. „Кина није добротворна организација“, изричит је Миграњан. „Све има своју цену.“
Уколико Америка настави да врши војни и економски притисак на Русију, суочиће се са последицама у виду стварања новог евроазијског блока који ће изазвати њену доминантност. Са друге стране, Миграњан предлаже да Вашингтон заузме пажљивији став, како би спречио овакав исход. „Заиста би било трагично гурнути Русију у војни и политички савез са Кином, и то уочи коначног сукоба“, каже Миграњан. „То би се завршило катастрофално за све.“
