Прочитај ми чланак

ИМА ТУ И ИНАТА: Зашто Срби славе своју Нову годину и како су је славили…

0

Да ли и вама година почиње 14-ог јануара?!

Док већина земаљске кугле 31. децембар дочекује као почетак Нове године и крај празничне еуфорије, у Србији овај датум означава почетак исте. У српским домаћинствима широм земље и света тада почињу припреме за најсрећнији хришћански празник Божић, али и за другу, православну или Српску Нову годину.

Празници се у нашој држави завршавају тек када прође 14. јануар. Зашто је то тако? Објашњења и разлога има неколико.

Први и основни нас враћа у давну 1582. годину, када је папа Гргур XИИИ објавио реформу до тада постојећег Јулијанског календара.

Наиме, због разлике између Јулијанске и природне године која је временом достигла читавих десет дана, папа је одлучио да разлику укине и уведе Грегоријански календар. На тај начин је умањена разлика у односу на природну, сунчеву годину.

До 20. века Јулијански календар је у већини земаља замењен новијом верзијом грегоријанског, али су многе националне православне цркве наставиле да га користе. Између осталих и Српска православна црква.

Тако су Срби један од ретких народа чија црква је као службени наставила да користи стари календар, и у складу са тим Нову годину прославља 14. јануара. Тог датума је, заправо, по Јулијанском календару 1. јануар.

Још један од разлога због којег Срби нису одступили од прослављања Српске Нове године, многи су пронашли и у инату. Наиме, године 1919. оснивањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца први јануар је установљен као први дан нове године, а обележавање Српске Нове године се све више сматрало неприкладним. Тада је за ванцрквене сврхе освојен нови грегоријански календар.

Тако је било све до 1923. године, када је Српска Нова година почела да се слави јавно и пркосно, иако није била државни празник. Прославу православне Нове године прва је организовала чувена београдска кафана „Касина“, а наредних година су јој се придруживале и друге кафане, биоскопи, домови војске…

Долазак комунизма проузроковао је поновну забрану славља Српске Нове године. Кафане су морале да буду затворене до 22 часа, новогодишњи поклони су се повлачили из продаје у време верских празника а на улицама су била забрањена јавна окупљања. Приче из тог времена говоре да су Срби и тада, у строгој тајности, наставили да обележавају овај празник.

Почетком деведесетих година прошлог века, славља за Српску Нову годину почињу да попримају данашњу форму. Више се нико није сакривао, домаћице су поново са задовољством месиле колаче, прасе се окретало на ражњу, кафане су биле пуне, а дочеци су се организовали и на градским трговима.

Данас Православну, Стару или Српску Нову годину обележевају многобројне породице широм Србије али и српске породице које се налазе негде у свету. Неки у топлини дома, други у кафанама, клубовима и ресторанима, трећи испред Храма Светог Саве или на неком градском тргу. Без обзира где се налазе и на који начин су одлучили да га обележе, Срби никада нису одустали од прославе овог православног празника.