Прочитај ми чланак

БРАЗИЛ 2014. био је последња прилика за фудбал

0

Ништа не може да позлати лето чаролијом као Светско првенство у фудбалу. Многим некадашњим обожаваоцима фудбала смучила се данашња игра потчињена средњем сталежу и новцу - стадиони без места за стајање, размажени играчи, бескрајни досадни телевизијски преноси и коментатори који не затварају уста. Али чак и разочарани навијач поново се осећа као дечак кад размишља о Светском првенству

Раскошни златно-плаво-зелени дрес одувек подстиче машту љубитеља фудбала, али док се Бразил, оптерећен сиромаштвом и социјалним немирима, борио да постане домаћин Светског првенства, сам фудбал у позадини скренуо је с пута и губио душу.

Ништа не може да позлати лето чаролијом као Светско првенство у фудбалу. Многим некадашњим обожаваоцима фудбала смучила се данашња игра потчињена средњем сталежу и новцу — стадиони без места за стајање, размажени играчи, бескрајни досадни телевизијски преноси и коментатори који не затварају уста. Али чак и разочарани навијач поново се осећа као дечак кад размишља о Светском првенству.

Чак и одрасли фудбалски циник као што сам ја памти како је то кад се заљубиш у фудбал, кад си опчињен фудбалом – кад га гледаш, играш, читаш о њему и сањаш га. Светско првенство брише године и од свих нас ствара љубитеље фудбала.

А првенство 2014. није било обично – то је било Светско првенство у Бразилу, први пут у тој земљи за шездесет четири године, и заиста се чинило да фудбал стиже кући.

Јер, као што радо говоре у Рију, Енглези су измислили фудбал, али Бразилци су га усавршили, преточили су прозу у поезију, претворили су тамно пиво у вино, грубе мужевне врлине у страст, вештину и лепоту. Зашто су онда утучени?

Зашто су полицајци били веома нервозни на улицама Сао Паула, највећег бразилског града? Зашто су у градским центрима маскирани анархисти изазивали нереде, разбијали аутомобиле и излоге банака и радњи?

И зашто нам злогуки гласови понављају да је Бразил 2014. био последње Светско првенство које ће нам бити важно?

Бразил 2014. требало је да буде врхунски догађај – читав месец фудбала, од 12. јуна до 13. јула, са чак тридесет две земље учеснице! Аргентинац Лионел Меси, Португалац Кристијано Роналдо и Уругвајац Луис Суарез, спремни да закораче у легенду! Енглеска прву утакмицу, против Италије, игра у амазонској џунгли! Актуелни светски прваци Шпанци у истој групи с Холанђанима!

Деведесет девет дана пре прве утакмице на Светском првенству Бразил је у пријатељском сусрету поразио Јужну Африку с 5:0, што је наговестило да је бразилска екипа у врхунској форми. Нејмар, млади геније с десет милиона пратилаца на Твитеру, остварио је хет-трик и још стигао да се слика с малишаном који је упао на терен. Па ипак, нелагода и стрепња лебделе су над овим првенством као црни облак на летњем небу.

Првенство се одржавало на дванаест локација; половина је изграђена од темеља.

Већину нас изненадила је вест да је Бразил на врху листе по броју жртава у фудбалским нередима с тридесет погинулих у 2013. и врло тешко смо помирили ту представу насилног, убилачког, дубоко несрећног Бразила са сликом веселе безбрижне земље коју сви носимо у глави. Само Калифорнија из песама Брајана Вилсона и групе „Бич бојс“ чвршће се усадила у машту људи од слике Бразила као секси земље фудбала, самбе и сунца, девојке с Ипанеме и Пелеа у пуном сјају.

„Кад сам последњи пут проверила, Бразил је био једна непрестана журка“, одушевљено је писала новинарка Кејти Хопкинс. „На Копакабани је карневал сваки дан. Четири мохита су добра за здравље, а кићанке на брадавицама ујутру сматрају се кинђурењем. Девојке на високим потпетицама и са широким осмесима показују прпошне бронзане гузове у сићушним тангама док ђускају улицом.“

То је маштарија. У стварности се 70 одсто необрађеног канализационог отпада Рија избацује на песак Копакабане — а Копакабана превучена скрамом ђубрета је једна од чистијих плажа.

„Пливање није безбедно током читаве године због тога што ниво фекалног отпада понекад скаче“, известио је Асошијетед прес у децембру 2013. пишући о годишњој трци „Краљ и краљица мора“ која се одржава на плажи. „Сировог канализационог отпада на неким некада употребљивим плажама у граду има толико да су плаже као што је Ботафого и друге у сликовитом заливу Гванабара практично напуштене.“ „Прошле године, кад сам изашао из воде, пелена се залепила за мене“, каже осамнаестогодишњи гимназијалац Луан Кавата.

Сиромашни али весели – то је сладуњави клише о Бразилу који развијени свет носи у срцу. Истина гласи да у тој земљи од двеста милиона људи влада тешка беда, да су у Сао Паулу избили нереди кад је цена аутобуске карте порасла за 3,20 реала, што је око шест британских пенија. Истина је да дечаци фудбал играју боси из само једног разлога – немају новца за патике.

ЦЕО ТЕКСТ У ШТАМПАНОМ ИЗДАЊУ НЕДЕЉНИКА