Прочитај ми чланакБорисав Бора Станковић, рођен у Врању 31. марта 1876. године био је романсијер, драматичар и приповедач
Песму о Бори Станковићу која никад и нигде није објављена написао је Густав Крлец. „Спомен на Бору“ завршава се Станковићевим речима које је он лично изговорио хрватском књижевнику у августу 1926. године, како пише мачвапресс.рс.
Песма „Спомен на Бору“ крије одговор на питање „зар нема намеру да допуни оно мало што недостаје, што се загубило у драми „Ташана“ за време рата“, а које је Густав поставио Бори.
Наш чувени песник је на то одговорио „Чему? Ти си још млад, ти то не разумеш. Не хвата се птица кад једном одлети…“
Копија песме налази се у музеју Борине куће у Врању, а где се налази оригинал још увек се не зна.
Копија или не, свако да је вредна да се прочита.
Спомен на Бору
Пожутјели брци од дима,
чаша у дрхтавој руци
„мајку им – рече – свима,
што нису људи, већ вуци“!
Над столњаком давно бијелим
с мрљама вина и каве,
мраком се залију врелим
очи прозирно плаве.
Жрвањ живота нас мрви,
а ипак се живјети мора,
језа у нечистој крви,
на челу мрешкање бора.
Мутну флашу ми пружа
одсутан мислима. Сања,
увела опи га ружа,
мјесец над Моравом, Врања?
Жалба за младост? Сјета?
Око се сузама роси
минулих сјећа се љета,
чешља у циганској коси.
Над Скадарлијом зора,
јава се сновима свети.
„Не хватај – рече Бора –
птицу кад једном одлети“!
„Нећу…“ – Осмјех на лицу
прожетом сличан цвијету.
Слагах, јер одбјеглу птицу
још и данас хватам по свијету.
Остаје и непознато кад и колико су се дуго и добро дружила ова два уметника.
Густав Крклец рођен је код Удбиња крај Карловца 23. јуна 1899. године, а преминуо је у Загребу 30. октобра 1977.
Борисав Бора Станковић, рођен у Врању 31. марта 1876. године био је романсијер, драматичар и приповедач, а пре свега један од најзначајнијих писаца српског реализма. Умро је у Београду 22. октобра 1927 године.
