Прочитај ми чланак

ХОЋЕ ДА НАС ОПЉАЧКАЈУ: Словенија тражи од Србије 300 уметничких дела

0

Свој захтев Словенија је истакла још 2015. године када је тамошње Министарство спољних послова амбасади Србије послало списак са 313 предмета из српских музеја, државних установа и резиденција на које они полажу наводно право.

Словенија захтева од Србије више од 300 уметничких дела и историјских предмета из збирки српских музеја, званичних резиденција и државних установа. Листа уметнина, која је у средишту захтева, састављена је по само једном критеријуму – чињеници да су њихови аутори Словенци или је Словенија на било који начин учествовала у њиховом стварању.

По овом основу власти у Љубљани траже више од 200 слика и скулптура, десетине музејских предмета, па и филмове „Кекец“ Јожеа Галеа, „Битка на Неретви“, Вељка Булајића и „Задах тела“, београдског редитеља црног таласа Живојина Павловића. Свој захтев Словенија је истакла још 2015. године када је тамошње Министарство спољних послова амбасади Србије послало списак са 313 предмета из српских музеја, државних установа и резиденција на које они полажу наводно право.

Иако Љубљана нема правно упориште да захтева уметничка дела, њихове власти годинама појачавају притисак на Београд, а недавно је стигао и последњи у низу ултимативних захтева да Србија изврши непостојећу обавезу, пишу Новости.

Словенци захтевају слике и скулптуре словеначких уметника Божидара Јакца, Гојмира Антона Коса, Августа Чернигоја, Рихарда Јакопича, Лојзеа Долинара, Зденка Калина, Марија Прегеља и многих других, чак и непознатих аутора. Ова дела данас се налазе у збиркама Народног музеја у Београду, Музеја савремене уметности, Музеја историје Југославије, Музеја града Београда…

У овој групи радова је и портрет чувене српске сликарке Надежде Петровић који је урадио словеначки сликар Иван Грохар. Љубљана потражује и уметнине које се чувају у Дому војске Србије, некадашњем Маршалату, Председништву, Музеју ваздухопловства…

Уз то, потражују и десетине историјских предмета који се чувају у Србији: заставе словеначких јединица из НОБ-а, радио-станица из времена италијанске окупације, партизански топ и санитетски материјал из збирке Војног музеја на Калемегдану, поштанску кочију која је саобраћала у Истри и Приморју из Музеја ПТТ, локомотиву из 1884. године Железничког музеја у Београду.

Бивша југословенска република тражи и снимке „Филмских новости“, као и низ оригинала филмова из фундуса Југословенске кинотеке, међу којима: „Битка на Неретви“, „Задах тела“, „Кекец“, „Црвена земља“, „Мој брат Алекса“, „Опасни траг“… Овај захтев је оправдан наводним учешћем словеначких продуцената у стварању ових остварења.

Словеначки захтев темељи се на Споразуму о питањима сукцесије из 2001. године, иако је рок за истицање потраживања истекао пре равно 12 година.

„Стручна група за спровођење овог споразума и МСП још 2015. утврдили су да Словенија свој захтев није поставила у року који је предвиђао Споразум, па је отуд застарео“, незванично наводе у Министарству културе.

Историчар уметности Никола Кусовац тврди да Словенци немају никакав основ да од Србије захтевају уметничка дела.

„У нашим музејима, галеријама не постоји ништа словеначко, а да није регуларно купљено. Сва дела плаћена су новцем Републике Србије. Зато нема основа, осим словеначког себичњаштва, за њихов повраћај“, каже он.

Обавезе према Словенији нема ни Дом војске Србије, сматра Кусовац.

На словеначком списку је и тридесетак дела из збирке МСУ. Према речима Слободана Накараде, директора, музеј има комплетну документацију о прибављању својих дела.