Прочитај ми чланакПредседник Републике Српске Милорад Додик каже на дан када РС обележава свој Дан, да је од свог оснивања Српска имала велика искушења, од Дејтонског споразума до данас. Мислим да је највећа вредност и љубав коју народ има за Републику – да буде очувана и да преживи све те изазове, истиче Додик
Милорад Додик у интервјуу за РТС наводи да Република Српска не жели да ова генерација политичара изгуби права које је претходна генерација успела да оствари, додајући да је циљ што већа самосталност РС.
Обележавамо дан Републике Српске. Када бисте анализирали протеклих 26 година, шта је највећа вредност?
Највећа вредност је Република Српска која је имала много изазова. Када је формирана пре рата и пре распада бивше Југславије, РС је морала да се брани у оружаном периоду, за шта је 30.000 људи дало животе, цивила и војника. РС је имала велика искушења, од Дејтонског споразума до данас и мислим да је то највећа вредност и љубав коју народ има за републику – да буде очувана и да преживи све те изазове.
И данас РС сигурно делује неупитно као трајна категорија за српски народ, коју је артикулисала генерација људи који овде живе, који су сањали те идеје слободарства и слободе и чији је патриотизам искључиво увек везан за Србију. Он је и данас везан за Србију и доживљавамо то на тај начин али оно што је ново у историји, то је патриотизам који Срби овде исказују према РС заједно са Србијом, градећи један простор слободе за све.
Мислим да Срби нису направили РС да би само они били слободни, они су је подарили и другима који овде желе да живе, без обзира на то колико различити и другачији били. То су несумњиво вредности и то доказује да РС мора и може, иако су многи сумњали, да преживи изазове савременог света као што је глобализација и многе друге ствари. Сада су сигурни да је РС на правом путу. И то је највећа вредност.
Шта очекујете од 2018. године? Ово је изборна година, јесте ли оптимиста с обзиром на политички амбијент у БиХ?
У 2017. смо имали добро кретање наших макроекономских и других показатеља, институције су обављале свој посао. Наравно, изложени смо сталним проблемима на релацији РС–БиХ. БиХ је састављена од два ентитета и један од та два ентитета је РС. Наравно, концепције које су ишле за тим да учине Босну унитарном земљом разграђивале су позицију ентитета а тиме и Устава БиХ. Увек су успевали да прикажу да је РС тај реметилачки фактор зато што не дозвољава, не да да буде укинута, да јој надлежности буду отете и пренесене. Мислим да смо последње две, три године успели да је стабилизујемо и да је РС дефинитивно незаобилазна. Видим понегде и концепцију странаца који нама приговарају наше право на нашу борбу.
Говорили сте о односу према Сарајеву. Шта би РС могла да учини да тај однос постане бољи?
РС само тражи да се поштује њена уставна позиција. У Уставу БиХ пише да је БиХ састављена од два ентитета и три конститутивна народа. Значи, БиХ у уставу нема ниједно одређење, ни да је република ни било шта друго је у суштини тим уставом конфердерално уређена, чиме се признаје статус ентитета као држава.
РС је као држава која нема своју столицу у УН, као врхунски доказ постојања државе, али сви елементи унутрашње и међународне политике су у нашим рукама, да ли директно или индиректно преко институција у БиХ, то је неко друго питање. Ми вечито имамо потребу да се изборимо за наша већ стечена права. Ми не желимо да наша генерација политичара изгуби права које је претходна успела да оствари. Ми морамо да прекинемо нит у којој смо ратове добијали, а губили за зеленим столом. Ми желимо да за зеленим столом задржимо наша права.
Наш циљ је што већа самосталност РС. И у том погледу се крећемо и то је сасвим легитимни политички циљ. С друге стране, БиХ има циљ, односно Бошњаци заједно са странцима имају за циљ да је учине што је више централизованом и унитаризованом земљом. Али то су два концепта, просто неспојива.
Како коментаришете да се управо у такој ситуацији врло често ти конфликти између Бањалуке и Сарајева не могу решити а да не посредују Београд или Загреб?
Што се тиче Београда, ми имамо одличну сарадњу и разумевање. Став Београда да поштује Дејтонски споразум и БиХ као такву је за нас савршено добар оквир и Београд не пропушта прилику да каже да поштује БиХ и њен територијални интегритет, али увек се каже да Србија воли РС и да имају право да је чувају у оном делу како је предвиђено Дејтонским споразумом. У том погледу имамо одлучно разумевање и сарадњу.
Ми са Београдом, без обзира на то како некоме то изгледало, у процесима сарадње моделирамо један према другом, али ту нема никаквог политичког притиска који би био арогантан или циничан да би се овде нешто наметнуло или урадило.
С друге стране, Хрватска је у процесу придруживања ЕУ потпуно занемарила интересе Хрвата у БиХ и они су изгубили много од својих права и аутономије добијених Дејтонским споразумом. Сада видимо промену која иде за тим да је Хрватска као чланица ЕУ све гласнија у заштити Хрвата пре свега у БиХ, треба читати у Федерацији БиХ, где су они потупуно мајоризирани од стране бошчњачке већине. Хрватска је далеко отворенија у заштити Хрвата у БиХ, али опет мислим да се БиХ може очувати само договором три народа.
Да ли ћете наредне године такве ставове заступати у Сарајеву?
У Сарајеву исте овакве ставове заступам већ сада.
Хоћете ли бити кандидат за српског члана Председништва?
Постоји могућност да се и то деси. Ја ћу увек бити у функцији РС и шта год радио, на ком год месту био и докле будем активан у политици. Кад будем једног дана ван политике, формираћу НВО која ће се бавити осамостаљењем РС.
