Прочитај ми чланакНемачки министар спољних послова је изјавио да у Донбасу треба распоредити “праву мировну мисију”, онакву какву предлаже Кијев и која би била распоређена на целој територији Доњецке и Луганске Народне Републике, све до границе с Русијом, након чега би се ово подручје “мирно реинтегрисало” у састав Украјине.
Дакле, Зигмар Габриел је у целости подржао план Кијева о “мирној реинтеграцији по хрватском сценарију”, на којем се почело радити након прве посете хрватског премијера Андреја Пленковића Кијеву и узвратне посете Загребу премијера кијевског режима Владимира Гројсмана.
“Изјава немачког министра спољних послова Зигмара Габриела, који је понудио размештање “праве мировне мисије” у Донбасу је још један покушај да се заобиђе примена услова Споразума из Минска и успоставити војна контрола оружаних снага страних држава над целом територијем Донбаса”, рекао је професор Јуриј Почта с московског “Универзитета дружбе нација”.
Према политологу, ови предлози су покушај да се у Донбасу проведе “југославенски сценариј“, али ће Русија такве предлоге успети блокирати у Већу безбедности Уједињених нација.
Додуше, као што смо у више наврата напоменули, Кијев је “хрватски сценариј” и “Ердутски споразум” променио до непрепознатљивости. Тада је службени Загреб без задршке прихватио директне преговоре с водством Срба у РСК на истоку данашње државе Хрватске под покровитељством Уједињених нација, а претходно је остварена војна победа у Западној Славонији и ширем подручју Книна, Баније и Кордуна. Кијев, осим што нема ниједну војну победу, уопште не жели преговарати с вођама Донбаса, а припрема се и Закон о колаборационизму, који милионе људи, који су сарађивали,како се наводи у законском предлогу, с руским „агресором“, на било који начин, претвара у терористе и рискирају казне од 10 до 15 година затвора, чак и ако нису радили у војном сектору република Донбаса.
“Предлог наоружавања и распоређивања мисије Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕСС) на целој територији Донбаса је покушај да се заобиђе Споразум из Минска и да се републике ставе под контролу страних оружаних трупа, како би се омогућило Кијеву да тамо “ред” успостави силом. Наравно, Русија неће подупрети овај предлог Зигмара Габриела и у случају гласања ће искористити право вета”, рекао је професор Јуриј Почта.
Према његову мишљењу, главна сврха Габриелове изјаве је подсетити да Немачка и даље активно суделује у политичком процесу решавања сукоба у Донбасу.
“Било која, чак и ова непродуктивна иницијатива Берлина, увек одзвањају у медијима и након објаве се покрећу овакве расправе”, рекао је професор у интервуу за руски портал “Економија Данас”.
Професор је предлог за успоставу војне контроле над целим Донбасом уз помоћ страних мировних снага успоредио с “југославенском сценаријем”, где, по његову мишљењу, мировне снаге нису нимало допринијеле смањењу нивоа војног насиља и пред свим што се догађало су се правили слепима.
“Ако смо већ имали таква искуства у бившој Југославији, било би наивно би веровати да међунационалне мировне снаге могу променити нешто најбоље овде. У ствари, они ће настојати уклонити вруће тачке отпора у Украјини, јер је Кијев сада најважнији савезник Запада и служи његовим интересима”, наставља Јуриј Почта.
Бројни политолози сугеришу да кључну улогу у покушају примене “југославенског сценарија” у Донбасу играју САД. Идеја о Немачкој као јамцу Споразума из Минска је да се приближи руској позицији у решавању сукоба, али Берлин је подвргнут озбиљном притиску из Вашингтона, који на било који начин покушава дестабилизовати стање на граници с Русијом.
“Сједињене Државе још увек успостављају своје место у Украјини, јер се Трамп наставља борити за своје председничке овласшћења.О том питању постоје озбиљне противречности између Беле куће, Стејт департмента, ЦИА-е и Пентагона. С једне стране, посебни амерички представник за сукоб у Донбасу Курт Волкер даје противречне изјаве, али с друге стране он и даље подржава насилно решење сукоба. У целини, не видимо јасан и одлучан став Вашингтона који би стварно могао тренутну ситуацију покренути из застоја”, закључује политолог Јуриј Почта.
