МОСКВА: Сат на Кремљу поставио је српски калуђер

46

Чувени позлаћени часовник, који симболизује Русију, Москву и Црвени трг дело је Лазара Хиландарца. Први "звукозвон" је донео и монтирао 1404. монах родом из Призрена, пристигао са Свете горе.

Кад се 1. јануара заврте слике дочека широм света, Москва се на екранима симболизује поклапањем казаљки сата на Црвеном тргу, на чувеној Спаској кули, једном од улаза у Кремљ. Карактеристични звук „куранта“, сата на кули, вероватно су запамтили и они који пажљиво прате војне параде на Црвеном тргу. Али сигурно је мало оних који знају да је први сат у Кремљ донео и поставио српски калуђер Лазар!

Према летопису, калуђер кога су још звали Лазар Хиландарац био је родом из Призрена. Претпоставља се да је Србију напустио после Косовског боја 1389. У Русију је стигао са Свете Горе, из Афона. У Кремљу је саставио и поставио први сат 1404. године. Тај часовник је имао врло компликовани механизам, а у одређено време из њега су „излазиле“ лутке које су ударале у звоно. Забележено је да је коштао 150 рубаља, што је у то време био велики новац.

Тај часовник, који је саставио и поставио Лазар, радио је чак 217 година. Био је то први градски сат не само у Москви, већ у целој Русији!

Историја најпознатијег часовника је везана и за важне догађаје из историје највеће словенске земље. Спаска кула, кроз коју води парадни пролаз у Кремљ са Црвеног трга, направљена је 1491. по пројекту Пјетра Антонија Солара, а по налогу Ивана Трећег. Тада се у Русији време рачунало на дневно и ноћно по староруском, византинском систему. Сваке две недеље се мењала дужина дневног и ноћног времена. Сати су били означени старословенским словима.

СПАСКА КУЛА

Чувена Спаскаја башња (кула) направљена је 1491. по пројекту архитекте Пјетра Антонија Солара из Милана. Она је била једна од 20 кула московског Кремља. На почетку се та кула звала Фроловска, по оближњој цркви Светог Фрола које више нема. Касније је Спаска кула дограђивана, а висока је 71 метар. Она је била парадни или главни улаз у Кремљ и био је обичај да људи скидају капе и погнути прођу кроз њу. Средином 17. века на врх Спаске куле су поставили двоглавог орла као симбол руске државе. Касније су се двоглави орлови појавили и на Никољској, Троицкој и Боровицкој кули.

После једног пожара сат је био уништен, па су под руководством енглеског часовничара и механичара Кристофера Галовеја руски мајстори направили нови сат 1625, а Кирил Самојлов је излио 13 звона. Пречник новог сата је био око пет метара.

Нови часовник купљен 1705. у Холандији запамћен је и по томе што је на њему било 12 сати. Довезен је из Амстердама у Москву и постављен указом Петра Првог, па је те године Русија прешла на јединствен начин рачунања времена. Тим послом је руководио руски часовничар Јеким Гарнов, а музика се чула тек 1709. Велики пожар 1737. много је оштетио сат на Спаској кули, па је и музика утихла.

Кад је престоница из Москве пресељена у Санкт Петербург, Петар Први је изгубио интерес за „свирајући сат“. Царица Јекатерина Друга је приликом посете Москви наредила да се опет монтира на Спаској кули „свирајући часовник“ направљен у Енглеској.

У летопису је записано да су позвали из Немачке мајстора Фаца, који је заједно са Русом Иваном Пољанским три године монтирао сатни механизам. И напокон, 1770. са Спаске куле се чула аустријска мелодија песме „Ој мој мили Августин“. Песму је одабрао немачки мајстор и она је свирала скоро годину дана. Интересантно је и то да је једино тада на Спаској кули свирана страна мелодија.

Сат је стао 1812. године, али га је после три године поправила група руских мајстора. Тек 1851. фирма данске браће Бутеноп, која се прославила постављањем часовника на кулама предложила је да се механизам замени новим, јер је стари био сасвим дотрајао. Нови часовник је имао позлаћене казаљке. Бројке су биле арапске, а не римске као сада. Време се могло гледати са све четири стране света. Музика је одзвањала из чак 48 звона, а сат је био тежак 25 тона. Наредбом императора Николаја у одређено време свирана је химна коју је компоновао Дмитриј Бортњански, као и марш Преображенског пука. Те мелодије са „важним идеолошким значајом“ чуле су се све до 1917. Поводом 300. годишњице дома Романових, 1913. била је обављена спољна рестаурација часовника, кога је и даље опслуживала компанија „Браћа Бутеноп“.

Касније су бољшевици променили музику. При нападу на Кремљ, 2. новембра 1917. погодили су једну од казаљки и оштетили сатни механизам. Због тога сат није радио годину дана, све док Лењин није казао да би га требало поправити. Музички механизам је по жељи Лењина поправио Михаил Черемних, који је иначе био музичар. Тако је у августу 1918. сат на Спаској кули засвирао револуционарне мелодије. У шест ујутро је свирана „Интернационала“, а у 9.15 марш за сахране у част оних који су били покопани уз зидине Кремља на Црвеном тргу. Касније се у 12 сати опет свирала „Интернационала“.

ТЕЖАК 25 ТОНА

Укупна тежина сатног механизма и свих звона је чак 25 тона. Сат ради механички и навија се два пута у току дана. Прелазак на зимско и летње време обавља се ручно. Механизам је спојен са музичким, који има десет звона. Цилиндар музичког механизма је пречника два метра, а избушен је рупама одређених мелодија. У шест сати ујутро, у подне, шест по подне и поноћ свира се химна Русије, а у 3, 9, 15 и 21 сат Глинкина мелодија „Слава ти“.

Нове казаљке стављене су 1932. а сат је био позлаћен. За то је било потрошено 28 килограма злата. Промењена је и музика. Више није било посмртног марша него се на Стаљинов захтев свирала само „Интернационала“. Од 1938. до 1941. са Спаске куле се није чула никаква музика.

Специјална комисија је после пет година оценила да због хладноће музички механизам сата све лошије свира „Интернационалу“, па је он престао да ради. Стаљин је лично тражио 1944. да сатни механизам у одређено време емитује нову совјетску химну, чију је музику написао чувени Александар Александров, али резултат није био задовољавајући.

Велика рестаурација сатног механизма била је 1974. године. Замењени су дотрајали делови сата. Партијско руководство КПСС је 1991. тражило да се поново са Спаске куле у одређено време чује совјетска химна. Али, стручњаци су рекли да за то недостају три звона…

Кад је у главну фотељу у Кремљу сео Борис Јељцин он је хтео да главни сат у земљи свира „Патриотску песму“ руског композитора Михаила Глинке. Тако је после 58 година ћутања сат поново засвирао. У 15.00 и 21.00 се чула „Патриотска песма“, а сваких девет сати свирала се мелодија „Слава ти“ из опере „Живот цара“, чију је мелодију написао такође Глинка.

Последња рестаурација сата је била 1999. Поново су позлаћене казаљке и бројке на сату, а поново је почела да се свира државна химна Русије коју је у Стаљиново време компоновао Александар Александров, а која је поново у званичној употреби од 2000. године.

Кремљ у црквеним књигама

ЗВЕЗДА ЈОШ СТОЈИ

У августу 1935. одлучено је да се уместо двоглавих орлова на врху кула у Кремљу поставе црвене петокраке. Прве звезде су по пројекту академика Фјодора Фјодоровског биле направљене од легуре и бакра. У средини су били позлаћени срп и чекић. Крајем 1937. те звезде су замењене новим, направљеним од рубина. Размак међу крацима звезде је 3,75 метара. У унутрашњости црвене петокраке је јака лампа, па се ноћу виде далеко..

После распада СССР-а било је предлога да се уместо звезда врате двоглави орлови. Иницијативу је подржала и православна црква. Крајем 2014. ремонтована је Спаска кула, па су многи поверовали да ће звезда бити скинута. Али она је и даље остала…

  • Гремлин

    А ево „прѣвода“ дѣла доњег натписа са горње прѣлѣпе минијатуре. Текст каже да је те године постављен часовник на Благовѣштенској цркви. Друга реченица: „А направи га Лазар, монах Србин, који дође из српске земље“.

    Иначе, Србима је још мање познато да су Лазар и други српски монаси, избѣгли из Србије послѣ Косовске битке, поставили и темеље будуће Сергије-Тројицке лавре, недалеко (70 км) од Москве – главног училишта саврѣменог руског духовништва. О томе, између осталог, у овом документарцу: https://www.youtube.com/watch?v=kJZwdrOasPA

  • Lune

    Hm,hmm..nije posao Vucica,da se bavi mitovima,njegov je posao,isti,kao kod kralja,broza..primanje “ raporta“, vojske,zandara,policajaca,carine, sa mapom drzave na zidu,ustavnom teritorijom,i,komandovanjem,zavisno od vrste probljjjeema,preko Brnabicke i ministara.

  • EUngoInformer2

    Veliki božični intervju Kajl Skot: Zapad nije kriv za raspad SFRJ, a dolazak Trampa je u Srbiji izazvao preuveličane nade

    Ambasador Amerike u Srbiji gospodin Kajl Skot je od one vrste diplomata koji ne gaje nadmenost prema ljudima i zemlji u koju su stigli, bez obzira na činjenicu da gospodin Skot predstavlja najmoćniju zemlju sveta. Nalazi vremena i za neformalna druženja, usavršava jezik, koji inače odlično govori, i sa suprugom je redovan gost beogradskih pozorišta.

    Duboko je svestan problema iz neposredne prošlosti koji opterećuju naše dve zemlje i izazova sadašnjosti, ali nema problem da o tome govori. Zato smo u razgovoru prvo krenuli od tih nerazumevanja, tačnije od najsvežijeg predloga da se oni prevaziđu, i ambasadora pitamo da li je upoznat sa mišljenjem Atlantskog saveta SAD, uticajne nevladine organizacije iz Vašingtona, da Amerika treba da predloži istorijsko pomirenje sa Srbijom.

    – Čitao sam izveštaj Atlantskog saveta i mišljenje eksperata se odnosi i na zemlje regiona. Što se tiče pomirenja, to je više pitanje za narod u Srbiji nego u Americi. Već duže vreme od pada Miloševića Amerika je napravila zaokret i gradimo partnerstvo sa Srbijom, podržavamo je u strateškom opredeljenju za ulazak u Evropsku uniju i podržavaćemo sve što Srbija traži. Pitanje je da li narod Srbije želi da napravi zaokret.

    Da li ste razmišljali o tome kako su se i zašto SAD i Srbija, posle dugog prijateljstva građenog po raznim osnovama, u nekom trenutku razmimoišle. Koliko krivice u tom „kvarenju” odnosa imaju SAD, a koliko Srbija?

    – Mislim da to nerazumevanje počinje od 90-ih godina prošlog veka. Treba uzeti u obzir da ni Amerika ni NATO nisu započeli krvavi sukob na prostoru bivše Jugoslavije. Mi smo se uključili tek kad su narodi Jugoslavije pokazali da su nesposobni da reše konflikt. U tom smislu ne
    vidim mnogo koristi od toga da upiremo prstom na onog ko je kriv. Važnije je da vidimo šta je potrebno uraditi. Fokus je na budućnosti, pomirenju u regionu i pravljenju okvira za bolju poziciju svih zemalja za pristup EU gde će pitanje granica biti manje važno.

    Kako tumačite činjenice da su Srbi odrasli (a i danas odrastaju) na zapadnoj, pre svega američkoj kulturi i stilu života – gledali smo vaše filmove, čitali stripove, slušali muziku, kopirali modu – a Zapad uporno na nas gleda kao na „male Ruse”?

    – Ne bih se složio sa tom konstatacijom. Nisam čuo da ljudi u mojoj zemlji, kao ni u zapadnoj Evropi govore o Srbima kao o malim Rusima. Vi ste kulturološki i istorijski deo Evrope. Većina Amerikanaca i Evropljana uglavnom se seća prekida odnosa između Beograda i Moskve u periodu postojanja Jugoslavije i borbe da se sačuva nezavisnost, a bili ste pod velikim pritiskom, tako da se ne može o vama govoriti kao o malim Rusima. Češće sam se tim izrazom susretao ovde i u Moskvi nego na Zapadu. U mojoj zemlji to nisam čuo.

    Šta je vaše lično mišljenje?

    – Mislim da su Srbi Evropljani, sa velikim doprinosom evropskom kulturnom nasleđu, kao i nauci, i o tome ne treba diskutovati.

    Savršeno govorite naš jezik, upoznali ste našu kulturu i, koliko sam shvatio, iskreno ste oduševljeni pozorištem, ali i drugim kulturnim sadržajima. Šta cenite kod Srba, a šta nam zamerate i jeste li imali
    neke predrasude?

    – Prvo, hvala na komplimentu, ali ne mislim da baš perfektno govorim srpski, svaki dan se borim sa gramatikom i rečnikom. Vaš kulturni život je iznenađujuće bogat, ali uživam i u drugim stvarima u Srbiji. Ne mogu da zaboravim prijateljstvo sa kojim smo dočekani moja porodica i ja, kao
    i gostoprimstvo prema ostalom osoblju ambasade. Fantastični su hrana, priroda, lepota zemlje je neverovatna, kao što je i doprinos Srba nauci, muzici, kulturi i sportu impresivan. Predrasuda nemam. Pre nego što sam došao, ozbiljno sam se pripremao i mnogo čitao o vašoj zemlji. Međutim,
    brine me tabloidizacija i što rijaliti programi uređuju život Srbije. I ne samo zato što to znači da nema potpune i otvorene debate o onome što se događa u zemlji već tabloidni članci šire strah kod ljudi i
    doprinose predrasudama, što otežava pomirenje među narodima.

    Zašto se diže tolika buka oko Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu? Kako bi SAD reagovale u slučaju eventualnog davanja diplomatskog statusa tom centru?

    – Mislim da buka dolazi od onih koji zahtevaju da ljudi koji su vatrogasci i obučeni su da pruže pomoć u vanrednim situacijama dobiju diplomatski i teritorijalni imunitet. To nije normalno. I mi i rukovodstvo Srbije bi trebalo da se zapitamo – zašto je to toliko važno za Moskvu i zašto to zahtevaju. Šta mi kažemo? U vezi s ovim Srbija bi trebalo da bude pažljiva i sumnjičava jer taj zahtev nije u redu. Mi ćemo nastaviti da budemo sumnjičavi i da se pitamo šta su krajnji ciljevi za eventualno davanje diplomatskog statusa centru u Nišu.

    A diplomatski status za NATO vojnike?

    – To u stvari nije tačno. Vojnici NATO koji dolaze u Srbiju svaki put moraju unapred dobiti dozvolu od srpskih vlasti. Oni dobijaju funkcionalni imunitet po ugovoru Srbije sa NATO, ali nemaju diplomatski
    ni teritorijalni imunitet, i sve što sa sobom donesu podložno je proveri od Vlade, a to nije slučaj u diplomatiji. Dok ovde ispunjavaju svoje dužnosti u objektima koji pripadaju Vojsci ili Ministarstvu odbrane, pod budnim su okom Vlade Srbije. To što se zahteva za centar u Nišu nije isto što i status za NATO vojnike.

    Da li je neko od predstavnika Zapada bio u tom centru?

    – Ne mogu da kažem za druge zemlje, ali mi smo poslali ljude iz ambasade po pozivu centra u Nišu. Ali nije pitanje šta su oni sada, pravo pitanje je zašto se traži diplomatski status za humanitarni centar i šta može da bude. Jer u tom slučaju on bi bio zatvoren i za javnost i za Srbiju, a formiran je kao zajednički centar Srbije i Rusije.

    Srbi većinski veruju da im je Amerika otela Kosovo, pretpostavljam da ste i sami bili u prilici da to čujete. Šta je vaš odgovor na to?

    – Moj odgovor je da se slažem sa predsednikom Vučićem da u Srbiji ima mnogo mitova vezanih za Kosovo. Nije sporno da je Kosovo igralo veliku istorijsku i kulturnu ulogu u životu Srba, ali takođe ne može se sporiti da Kosovo već generacijama ima većinsko albansko stanovništvo, a ne srpsko. Možemo da se ne slažemo u vezi sa onim šta se tačno dogodilo devedesetih godina, ali mislim da je jasno da je većina naroda na Kosovu tražila nezavisnost, smatrajući da Beograd ne izlazi u susret njihovim potrebama. Mislim da će unutrašnji dijalog koji je predsednik Vučić pokrenuo dovesti do otvorene diskusije o kosovskom pitanju i razraditi opcije kako bi se odnosi normalizovali u budućnosti. Naravno, biće teško doći do pravog odgovora, ali mislim da bi taj dijalog i onaj u Briselu trebalo da daju doprinos rešenju i da rukovodstva i u Beogradu i u Prištini čekaju teške odluke.

    Kako vi gledate na problem Kosova i na ono što je trenutna situacija?
    Postoji li način i put da Srbi i Albanci nađu zajednički jezik i interes na održiv način i bez prisile spolja?

    – Jedino stabilno dugoročno rešenje doneće dugi razgovori i direktan dogovor između Srba i Albanaca, uključujući i Briselski dijalog koji podržavamo.

    Čak i neki albanski intelektualci kažu kako je problem sa Kosovom u tome što je njegova državnost zapravo zasnovana na kazni za Srbiju? Ima li istine u tome?

    – Prilikom raspada bilo koje države, pa tako i bivše Jugoslavije ili Austrougarske posle Prvog svetskog rata, neki narodi su dobili, a neki izgubili. To ne može da se izbegne, ali sada treba misliti na sadašnjost i budućnost. I za Kosovo i za Srbiju je važno da se podrže u pristupanju Evropskoj uniji. Mađarska je izgubila teritorije u Rumuniji, Slovačkoj, severnoj Srbiji i u severoistočnoj Hrvatskoj, ali je budućnost sve ove zemlje dovela u Evropsku uniju.

    Šta ste tačno mislili kad ste rekli da Kosovo ne treba da žuri sa formiranjem vojske?

    – Formiranje kosovskih oružanih snaga mora biti u okviru kosovskog ustava, a to zahteva konsultaciju svih naroda koji tamo žive. Mi podržavamo kosovsku nezavisnost i svaka zemlja ima pravo na izbor strateškog partnera i da unutar svoje teritorije formira bezbednosne snage, ali i to zahteva saglasnost svih naroda koji žive na Kosovu.

    Da li je ipak kosovska vojska pretnja stabilnosti regiona?

    – Ne vidim zašto bi bila. Vojska Kosova nije ništa veća pretnja nego što su, primera radi, vojske Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore, Grčke, Bugarske…

    Imate li i vi utisak da se ovde proizvodi više istorije nego što se može potrošiti?

    – U stvari, mislim da se ta rečenica pripisuje Čerčilu, i istinita je. Prošlost je prošlost i treba je tamo ostaviti i gledati na budućnost. Tako da jednog dana možemo reći da ste stvorili istoriju, i to pozitivnu, ne samo za sebe već i za svoje susede i za čitavu Evropu.

    Čvrste i kvalitetne ljudske, pa i međudržavne veze između naših zemalja sežu duboko u prošlost, ali i one iz sadašnjost obavezuju na prijateljstvo. Kako vidite budućnost američko-srpskih odnosa?

    – Kroz istoriju, u preko sto godina diplomatskih odnosa, Srbi i Amerikanci su bili partneri i saveznici skoro sve vreme. Bili smo saveznici u Prvom svetskom ratu, naši medicinski timovi su pružali pomoć
    u Srbiji, srpska zastava se tokom Prvog svetskog rata vijorila na Beloj kući. Tokom Drugog svetskog rata američka avijacija je učestvovala u zajedničkoj borbi protiv fašističke okupacije, gotovo polovina pilota je dala živote za zajednički cilj. Posle spasavanja oko 500 američkih pilota koji su oboreni na teritoriji Srbije tokom Drugog svetskog rata, Amerika duguje večitu zahvalnost Srbiji. Naši odnosi su uvek bili dobri, sa izuzetkom devedesetih godina prošlog veka, tokom vladavine Slobodana Miloševića. Posle njegovog pada ponovo smo uspostavili prijateljske odnose i dali smo preko jedne milijarde dolara pomoći Srbiji. Ti odnosi su sve bolji i bolji, ali u javnosti još mnogi ljudi ne mogu da prevaziđu tumačenje uloge Amerike u ovdašnjim zbivanjima. Moj posao je da nastavim u tom pravcu i dam svoj doprinos.

    Šta je bila najveća greška Slobodana Miloševića koja je dovela do prekida odnosa Srbije i SAD?

    – Ne bih upirao prstom na jednu stranu, svi lideri u regionu su pravili mnogo grešaka devedesetih. Međutim, Milošević je jasno koristio etnički motivisanu politiku kako bi održao vlast, rizikujući da razruši Jugoslaviju. Njegova vlada je naoružavala različite grupe u susednim zemljama, što je dovelo do brutalnog građanskog rata, rušenja gradova, hiljade i hiljade ubijenih ljudi, počinjeni su ratni zločini upravo ovde, u srcu Evrope. Put kojim je on krenuo, vodeći ovu zemlju i čitavu Jugoslaviju ka propasti, po mom mišljenju je tragičan za čitav region.

    Zar nije rat počeo priznanjem Slovenije i Hrvatske, koje su priznale Nemačka i SAD?

    – U početku su SAD stajale iza jugoslovenske federacije, ali mnogi su rekli da ona neće opstati. Kriviti Zapad za raspad Jugoslavije možda zvuči zgodno, ali u tome nema istine. Slovenija je zbog Slobodana Miloševića odlučila da izađe iz Jugoslavije na partijskom Kongresu u Beogradu, posle i Hrvatska i Zapad s tim nema ništa. Priznavanje nezavisnosti tih zemalja je od Amerike i mnogih drugih zemalja bilo samo uvažavanje realnosti na terenu.

    Kada će Srbi prestati da se ljute na Amerikance, a kada će Amerikanci prestati da nam prete?

    – Sa vama radimo kao sa partnerima, a ja sam pogrešna osoba da odgovorim na pitanje kada će Srbi prestati da se ljute na Amerikance. To je pitanje za Srbe.

    Ovaj intervju izlazi u novogodišnjem izdanju naših novina. Možemo li čuti neku optimističnu, a realističnu poruku?

    – Naši odnosi su dobri, postaju sve bolji i dalje će se razvijati. Jedva čekam posetu američkih zvaničnika Srbiji i mislim da će do toga doći početkom naredne godine, sa novim šefom kancelarije za Evropu. Takođe, sa zadovoljstvom očekujem dalji progres Srbije u procesu integracija. Sledeća godina može biti veoma važna za Srbiju, kao i za ostale zemlje regiona, ukoliko vaši lideri nastave sa ispunjavanjem ciljeva u vezi s vladavinom prava i prihvatanjem evropskih standarda i da ne dozvole da ostanu sputani nesporazumima iz prošlosti. Ako svi lideri budu nastojali da gledaju u budućnost, vidim vas u Evropskoj uniji.

    Preuveličane nade u Trampa

    U Srbiji je izbor gospodina Trampa za predsednika slavljen gotovo koliko i kod njegovih pristalica u Americi. O čemu se radi, šta su to Srbi prepoznali u Trampu?

    – Pretpostavljam da su Srbi pomislili da će predsednik Tramp biti vesnik promene američke politike i da će doneti promenu u politici spram ovog regiona. Možda su ove nade preuveličane jer sve zemlje politiku baziraju na interesima i nema značajnijih promena ni u administraciji predsednika Trampa, koja je posvećena značaju Evrope i punoj integraciji Srbije u Evropsku uniju.

    O balkanskim političarima

    Znam da vas ograničava diplomatska korektnost, ali bih voleo da čujem vaše mišljenje o balkanskim političarima, a naročito o ovima u Srbiji?

    – Malo mi je nezgodno da kao diplomata govorim o tome, ali odgovoriću ovako. Doživljavam ih kao vrlo raznoliku grupu ljudi, što čini politiku zanimljivom, ali to nekad zna biti frustrirajuće. Mnogi se ne
    fokusiraju na duži period, već na ono što se trenutno dešava i na trenutnu političku korist i mnoge njihove izjave često dolivaju ulje na vatru prouzrokujući nove tenzije. Bilo bi bolje da imaju dugoročnije vizije i da gledaju u budućnost.

    • Simerijanac

      Прошла копија ти је избрисана.
      Претпрошла исто тако.
      И тако дубље у прошлост.

      Ево :
      1. минус
      2. ознака за спамовање

      Повуци се у илегалу, Сабахудине.

  • Стефан Првовенчани

    Ово је први јавни сат на свијету. Док се сат исто може видјети на манастиру Студеница.

    • Командант I Тимочког батаљона

      Студеница нема сат.

    • Стефан Првовенчани

      Насликан је на зиду. Ботино.

    • Командант I Тимочког батаљона

      Студеница нема сат.

    • Стефан Првовенчани

      Насликан је на зиду. Ботино. :))

    • Командант I Тимочког батаљона

      Студеница нема сат.

    • Стефан Првовенчани

      Насликан је на зиду. Ботино. :))====

    • Командант I Тимочког батаљона

      Студеница нема сат. :))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))

    • Стефан Првовенчани

      Насликан је на зиду. Ботино. :))====0000

    • Командант I Тимочког батаљона

      Студеница нема сат. :)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))

    • Стефан Првовенчани

      Насликан је на зиду. Ботино. :))====0000…

    • Командант I Тимочког батаљона

      Студеница нема сат. :)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))

    • Стефан Првовенчани

      Насликан је на зиду. Ботино. :))====0000…тттттт

    • Командант I Тимочког батаљона

      Студеница нема сат. :)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))

    • Стефан Првовенчани

      Насликан је на зиду. Ботино. :))====0000…тттттт….

    • Командант I Тимочког батаљона

      Студеница нема сат. :)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))

    • Стефан Првовенчани

      Насликан је на зиду. Ботино. :))====0000…тттттт….ллллл

    • Командант I Тимочког батаљона

      Студеница нема сат. :)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))

    • Стефан Првовенчани

      Насликан је на зиду. Ботино. :))====0000…тттттт….ллллл

    • Командант I Тимочког батаљона

      Студеница нема сат. :)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))

    • Стефан Првовенчани

      Насликан је на зиду. Ботино. :))====0000…тттттт….ллллл

    • Командант I Тимочког батаљона

      Студеница нема сат. :)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))

    • Стефан Првовенчани

      Насликан је на зиду. Ботино. :))====0000…тттттт….ллллл

    • Командант I Тимочког батаљона

      Студеница нема сат. :)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))

    • Стефан Првовенчани

      Насликан је на зиду. Ботино. :))====0000…тттттт….ллллл

    • Командант I Тимочког батаљона

      Студеница нема сат. :)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))

    • Стефан Првовенчани

      Насликан је на зиду. Ботино. :))====0000…тттттт….ллллл

    • Командант I Тимочког батаљона

      Студеница нема сат. ……………………………………………………………………………… ………
      ……………………………………………………………………………… ………
      ……………………………mmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmm…………. ………
      …………………….mmmmmmmmmmmmmmmm…………………………….mmmmm………. ………
      ……………….mmmmmmmmmmm……….mmmmm……………mm…………….mmm……… ………
      ……………..mmmm……………………………………..mm………….mmm……. ………
      …………..mmmm….m..mmmmmm…………mmm…………..mm……m…………mmm…… ………
      …………mmmm………………………………………….mm….m……….mmm….. ………
      ………..mmm…………mmmmm………………..m……….mmm…m….m………mmm…. ………
      ……….mm………..m…………………….m…………….mm…m….m…….mmm… ………
      ……….mm………m…………m…………………………….m..m….m…….mm… ………
      ……….mm……..m…………………………………………..m..m………..mm.. ………
      ………mm……………………………………mmmmmmmmmmmmmm……………….mmm. ………
      ……..mmm…………mmmmmmmm……………….mmmmm…mmmmmmmmmmmm……………..mmm ………
      ….mmmm………..mmmmmmmmmmmmmm………….mmmm……mmmmmmmm..mmm………………mmm …….
      …mmm…mmmmm.mmm.mmmmmmmmmmmmmmm………..mmm…..mmmmmmmmmmmmmmmmm….m….mmmmmmmm.mm mm…..
      ..mm…m………………mmmmmmmmmmmmm…….mmmmmmmmm………..mm…m……………… mmm….
      .mm..m…mm…………………mmmm………..mmmmm……mmm…………..mmmmmmmmmm….. ..mm…
      .mm.m..m…mmmmmm…………….mm…………………….mmmm…….mmmmmm……mmmm… .m.mm..
      .mmm…..mmmmmmmmmm….m………mm………………………mmmmmmmmmmm…..mm…..mmm.. .m..mmm
      .mmm…..m…….mmmmmmmm……..mm…………………………………….mm……mm.. .m..mmm
      .mmm..m…….mm..mmmm……..mmmm…………………………………..mmmmm…….mm. .m…mm
      .mm….m……mm………..mmmm…………….mmmmmmmm…………….mmmmm…mmmmmm..mm. .m…mm
      .mmmm…mm..mmmm……….mmmmm………………..mm…………..mmmmmm…..mmm.mmm.mmm. .m..mmm
      ..mm.mm…..mmmm…….mm..mmmmm………mmmmmmm…mm……….mmmmmmm……..mm……mm.. ….mmm
      ..mmm….m..mm.mmm…m……..mmm…………..m.mmm……mmmmmmmm.mm…….mmmm…..mm… m..mmm.
      …mmm…..mmmmmmmmm…………mmmmmm……………mmmmmmmm……mm….mmmmmm………mm ..mm…
      ….mmm….mm.mm.mmmmmm………..mmm………..mmmmmmmm……….mmm.mmmmmmmm…….m…. .mmm…
      …..mm….mmmm..mm..mmmmmmmm……..mmmmmmmmmmmmmm..mm……….mmmmmmm..mmm……….mmm mm…..
      …..mm….mmmm..mm….mmmmmmmmmmmmmmmmmmmm……….mm……mmmmmmmm….mmm…………mm m……
      …..mm….mmmm..mm…mmm…….mm…….mm……….mmm.mmmmmmmmm.mm…mmm………..mmm. …….
      …..mm….mmmmmmmm…mm……..mm…….mm………mmmmmmmmmmm….mm..mmm………..mmm.. …….
      …..mm….mmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmm…….mmmmmm…………mm… …….
      …..mm….mmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmm.mm………..mmm………….mmm… …….
      …..mm…..mmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmm…….mm………mmm…………..mmm…. …….
      …..mm…..mm.mmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmm.mm……….mmm…..mmmm……………mmm….. …….
      …..mm……mm.mm..mm…mm…..mmm……..mm………..mm…mmmm……………mmm……. …….
      …..mm……mmmmmm.mmm…mm…..mm……..mm…………mmmmmm…………….mmm…….. …….
      …..mm…….mmmm…mmm..mmm….mm……..mm………mmmmmm…….m…..m…mmm………. …….
      …..mm………mmmmmmmmm..mm….mmm…….mm..mmmmmmmmm……..m…..mm…mmmm……….. …….
      …..mm…………..mmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmm………mm….mm….mmmm ……………
      ….mmm……..m……………………………………m…..mm….mmmmm.. …………..
      ….mm……….m………………………………mm……m…..mmmmm….. …………..
      ….mm…………m…………………………mm……mm…..mmmmm…….. …………..
      ..mm…..mm……..mmm………..mmmmmmmmmm……mm…….mmmmmm……. …………
      .mm………m…………………….mmm…………mmmmm…… ……..
      .mmm……….mmmmmmmmmmmmmmm…………………mmmmm…… ….
      .mmm……………………………………mmmmm…… ..
      ..mmm……………………………..mm.mmmmm…….
      …mmmm……………………….mmmmmmmmmm……..
      ….mmmmm……………….mmmmmmmmm…………..
      …….mmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmm………………..

    • Стефан Првовенчани

      Насликан је на зиду. Ботино. :))====0000…тттттт….ллллл

    • Командант I Тимочког батаљона

      Студеница нема сат.
      ░░░░░▄▄▄▄▀▀▀▀▀▀▀▀▄▄▄▄▄▄░░░░░░░
      ░░░░░█░░░░▒▒▒▒▒▒▒▒▒▒▒▒░░▀▀▄░░░░
      ░░░░█░░░▒▒▒▒▒▒░░░░░░░░▒▒▒░░█░░░
      ░░░█░░░░░░▄██▀▄▄░░░░░▄▄▄░░░░█░░
      ░▄▀▒▄▄▄▒░█▀▀▀▀▄▄█░░░██▄▄█░░░░█░
      █░▒█▒▄░▀▄▄▄▀░░░░░░░░█░░░▒▒▒▒▒░█
      █░▒█░█▀▄▄░░░░░█▀░░░░▀▄░░▄▀▀▀▄▒█
      ░█░▀▄░█▄░█▀▄▄░▀░▀▀░▄▄▀░░░░█░░█░
      ░░█░░░▀▄▀█▄▄░█▀▀▀▄▄▄▄▀▀█▀██░█░░
      ░░░█░░░░██░░▀█▄▄▄█▄▄█▄████░█░░░
      ░░░░█░░░░▀▀▄░█░░░█░█▀██████░█░░
      ░░░░░▀▄░░░░░▀▀▄▄▄█▄█▄█▄█▄▀░░█░░
      ░░░░░░░▀▄▄░▒▒▒▒░░░░░░░░░░▒░░░█░
      ░░░░░░░░░░▀▀▄▄░▒▒▒▒▒▒▒▒▒▒░░░░█░
      ░░░░░░░░░░░░░░▀▄▄▄▄▄░░░░░░░░█░░

    • Стефан Првовенчани

      Насликан је на зиду. Ботино. :))====0000…тттттт….ллллл

    • Командант I Тимочког батаљона

      Студеница нема сат.
      ░░░░░▄▄▄▄▀▀▀▀▀▀▀▀▄▄▄▄▄▄░░░░░░░
      ░░░░░█░░░░▒▒▒▒▒▒▒▒▒▒▒▒░░▀▀▄░░░░
      ░░░░█░░░▒▒▒▒▒▒░░░░░░░░▒▒▒░░█░░░
      ░░░█░░░░░░▄██▀▄▄░░░░░▄▄▄░░░░█░░
      ░▄▀▒▄▄▄▒░█▀▀▀▀▄▄█░░░██▄▄█░░░░█░
      █░▒█▒▄░▀▄▄▄▀░░░░░░░░█░░░▒▒▒▒▒░█
      █░▒█░█▀▄▄░░░░░█▀░░░░▀▄░░▄▀▀▀▄▒█
      ░█░▀▄░█▄░█▀▄▄░▀░▀▀░▄▄▀░░░░█░░█░
      ░░█░░░▀▄▀█▄▄░█▀▀▀▄▄▄▄▀▀█▀██░█░░
      ░░░█░░░░██░░▀█▄▄▄█▄▄█▄████░█░░░
      ░░░░█░░░░▀▀▄░█░░░█░█▀██████░█░░
      ░░░░░▀▄░░░░░▀▀▄▄▄█▄█▄█▄█▄▀░░█░░
      ░░░░░░░▀▄▄░▒▒▒▒░░░░░░░░░░▒░░░█░
      ░░░░░░░░░░▀▀▄▄░▒▒▒▒▒▒▒▒▒▒░░░░█░
      ░░░░░░░░░░░░░░▀▄▄▄▄▄░░░░░░░░█░░

    • Стефан Првовенчани

      Насликан је на зиду. Ботино. :))====0000…тттттт….ллллл

    • Командант I Тимочког батаљона

      Студеница нема сат.
      ░░░░░▄▄▄▄▀▀▀▀▀▀▀▀▄▄▄▄▄▄░░░░░░░
      ░░░░░█░░░░▒▒▒▒▒▒▒▒▒▒▒▒░░▀▀▄░░░░
      ░░░░█░░░▒▒▒▒▒▒░░░░░░░░▒▒▒░░█░░░
      ░░░█░░░░░░▄██▀▄▄░░░░░▄▄▄░░░░█░░
      ░▄▀▒▄▄▄▒░█▀▀▀▀▄▄█░░░██▄▄█░░░░█░
      █░▒█▒▄░▀▄▄▄▀░░░░░░░░█░░░▒▒▒▒▒░█
      █░▒█░█▀▄▄░░░░░█▀░░░░▀▄░░▄▀▀▀▄▒█
      ░█░▀▄░█▄░█▀▄▄░▀░▀▀░▄▄▀░░░░█░░█░
      ░░█░░░▀▄▀█▄▄░█▀▀▀▄▄▄▄▀▀█▀██░█░░
      ░░░█░░░░██░░▀█▄▄▄█▄▄█▄████░█░░░
      ░░░░█░░░░▀▀▄░█░░░█░█▀██████░█░░
      ░░░░░▀▄░░░░░▀▀▄▄▄█▄█▄█▄█▄▀░░█░░
      ░░░░░░░▀▄▄░▒▒▒▒░░░░░░░░░░▒░░░█░
      ░░░░░░░░░░▀▀▄▄░▒▒▒▒▒▒▒▒▒▒░░░░█░
      ░░░░░░░░░░░░░░▀▄▄▄▄▄░░░░░░░░█░░

    • Стефан Првовенчани

      Насликан је на зиду. Ботино. :))====0000…тттттт….ллллл

    • Командант I Тимочког батаљона

      Студеница нема сат.
      ░░░░░▄▄▄▄▀▀▀▀▀▀▀▀▄▄▄▄▄▄░░░░░░░
      ░░░░░█░░░░▒▒▒▒▒▒▒▒▒▒▒▒░░▀▀▄░░░░
      ░░░░█░░░▒▒▒▒▒▒░░░░░░░░▒▒▒░░█░░░
      ░░░█░░░░░░▄██▀▄▄░░░░░▄▄▄░░░░█░░
      ░▄▀▒▄▄▄▒░█▀▀▀▀▄▄█░░░██▄▄█░░░░█░
      █░▒█▒▄░▀▄▄▄▀░░░░░░░░█░░░▒▒▒▒▒░█
      █░▒█░█▀▄▄░░░░░█▀░░░░▀▄░░▄▀▀▀▄▒█
      ░█░▀▄░█▄░█▀▄▄░▀░▀▀░▄▄▀░░░░█░░█░
      ░░█░░░▀▄▀█▄▄░█▀▀▀▄▄▄▄▀▀█▀██░█░░
      ░░░█░░░░██░░▀█▄▄▄█▄▄█▄████░█░░░
      ░░░░█░░░░▀▀▄░█░░░█░█▀██████░█░░
      ░░░░░▀▄░░░░░▀▀▄▄▄█▄█▄█▄█▄▀░░█░░
      ░░░░░░░▀▄▄░▒▒▒▒░░░░░░░░░░▒░░░█░
      ░░░░░░░░░░▀▀▄▄░▒▒▒▒▒▒▒▒▒▒░░░░█░
      ░░░░░░░░░░░░░░▀▄▄▄▄▄░░░░░░░░█░░

    • Стефан Првовенчани

      Насликан је на зиду. Ботино. :))====0000…тттттт….ллллл

    • Командант I Тимочког батаљона

      Студеница нема сат.
      ░░░░░▄▄▄▄▀▀▀▀▀▀▀▀▄▄▄▄▄▄░░░░░░░
      ░░░░░█░░░░▒▒▒▒▒▒▒▒▒▒▒▒░░▀▀▄░░░░
      ░░░░█░░░▒▒▒▒▒▒░░░░░░░░▒▒▒░░█░░░
      ░░░█░░░░░░▄██▀▄▄░░░░░▄▄▄░░░░█░░
      ░▄▀▒▄▄▄▒░█▀▀▀▀▄▄█░░░██▄▄█░░░░█░
      █░▒█▒▄░▀▄▄▄▀░░░░░░░░█░░░▒▒▒▒▒░█
      █░▒█░█▀▄▄░░░░░█▀░░░░▀▄░░▄▀▀▀▄▒█
      ░█░▀▄░█▄░█▀▄▄░▀░▀▀░▄▄▀░░░░█░░█░
      ░░█░░░▀▄▀█▄▄░█▀▀▀▄▄▄▄▀▀█▀██░█░░
      ░░░█░░░░██░░▀█▄▄▄█▄▄█▄████░█░░░
      ░░░░█░░░░▀▀▄░█░░░█░█▀██████░█░░
      ░░░░░▀▄░░░░░▀▀▄▄▄█▄█▄█▄█▄▀░░█░░
      ░░░░░░░▀▄▄░▒▒▒▒░░░░░░░░░░▒░░░█░
      ░░░░░░░░░░▀▀▄▄░▒▒▒▒▒▒▒▒▒▒░░░░█░
      ░░░░░░░░░░░░░░▀▄▄▄▄▄░░░░░░░░█░░

    • Стефан Првовенчани

      Насликан је на зиду. Ботино. :))====0000…тттттт….ллллл

    • Командант I Тимочког батаљона

      Студеница нема сат.
      ░░░░░▄▄▄▄▀▀▀▀▀▀▀▀▄▄▄▄▄▄░░░░░░░
      ░░░░░█░░░░▒▒▒▒▒▒▒▒▒▒▒▒░░▀▀▄░░░░
      ░░░░█░░░▒▒▒▒▒▒░░░░░░░░▒▒▒░░█░░░
      ░░░█░░░░░░▄██▀▄▄░░░░░▄▄▄░░░░█░░
      ░▄▀▒▄▄▄▒░█▀▀▀▀▄▄█░░░██▄▄█░░░░█░
      █░▒█▒▄░▀▄▄▄▀░░░░░░░░█░░░▒▒▒▒▒░█
      █░▒█░█▀▄▄░░░░░█▀░░░░▀▄░░▄▀▀▀▄▒█
      ░█░▀▄░█▄░█▀▄▄░▀░▀▀░▄▄▀░░░░█░░█░
      ░░█░░░▀▄▀█▄▄░█▀▀▀▄▄▄▄▀▀█▀██░█░░
      ░░░█░░░░██░░▀█▄▄▄█▄▄█▄████░█░░░
      ░░░░█░░░░▀▀▄░█░░░█░█▀██████░█░░
      ░░░░░▀▄░░░░░▀▀▄▄▄█▄█▄█▄█▄▀░░█░░
      ░░░░░░░▀▄▄░▒▒▒▒░░░░░░░░░░▒░░░█░
      ░░░░░░░░░░▀▀▄▄░▒▒▒▒▒▒▒▒▒▒░░░░█░
      ░░░░░░░░░░░░░░▀▄▄▄▄▄░░░░░░░░█░░

    • Стефан Првовенчани

      Насликан је на зиду. Ботино. :))====0000…тттттт….ллллл

    • Командант I Тимочког батаљона

      Студеница нема сат.
      ░░░░░▄▄▄▄▀▀▀▀▀▀▀▀▄▄▄▄▄▄░░░░░░░
      ░░░░░█░░░░▒▒▒▒▒▒▒▒▒▒▒▒░░▀▀▄░░░░
      ░░░░█░░░▒▒▒▒▒▒░░░░░░░░▒▒▒░░█░░░
      ░░░█░░░░░░▄██▀▄▄░░░░░▄▄▄░░░░█░░
      ░▄▀▒▄▄▄▒░█▀▀▀▀▄▄█░░░██▄▄█░░░░█░
      █░▒█▒▄░▀▄▄▄▀░░░░░░░░█░░░▒▒▒▒▒░█
      █░▒█░█▀▄▄░░░░░█▀░░░░▀▄░░▄▀▀▀▄▒█
      ░█░▀▄░█▄░█▀▄▄░▀░▀▀░▄▄▀░░░░█░░█░
      ░░█░░░▀▄▀█▄▄░█▀▀▀▄▄▄▄▀▀█▀██░█░░
      ░░░█░░░░██░░▀█▄▄▄█▄▄█▄████░█░░░
      ░░░░█░░░░▀▀▄░█░░░█░█▀██████░█░░
      ░░░░░▀▄░░░░░▀▀▄▄▄█▄█▄█▄█▄▀░░█░░
      ░░░░░░░▀▄▄░▒▒▒▒░░░░░░░░░░▒░░░█░
      ░░░░░░░░░░▀▀▄▄░▒▒▒▒▒▒▒▒▒▒░░░░█░
      ░░░░░░░░░░░░░░▀▄▄▄▄▄░░░░░░░░█░░