Прочитај ми чланак

АМЕРИКАНЦИ ИМ ПРЕСКУПИ: Пољска ипак жели руски гас и преговоре с Газпромом

0

Пољска би могла потписати нови уговор о купњу гаса из Русије, али у случају да његова цена не буде везана за цену нафте.

Тренутни споразум о испоруци руског гаса Пољској истиче 2022. Према постојећем уговору, од 15 милијарди кубних метара гаса којег годишње потроши Пољска око 10 милијарди кубних метара је гас којег Пољацима испоручује Газпром.

„Не можемо поновити грешке које Пољску доводе у неповољан положај. Нећемо потписати нови уговор који укључује негативне и застарјеле клаузуле и правила која смо потписали пре више од 20 година. Конкретно, проблем је израчун цене која се чврсто веже за цену нафте”, саопштило је водство пољске нафтне и гасске компаније ПГНиГ.

Компанија је истакнула да ће нови уговор, ако се потпише, „неће бити ни за већу количину, нити за дужи период”.

Иако Пољска у првој изјави ове врсте поставља услове, за преговоре с Газпромом има још неколико година. Међутим, чуди што компанија ПГНиГ уопште излази с овом понудом, након што је раније “чврсто одлучила” да ће се окренути другим добављачима, посебно пројектима ЛНГ терминала који би требали примати амерички течни гас.

Проблем у уговорима с америчким добављачима је цена, која увелике премашује ону коју нуди Газпром.

Израчунати тржишну вредност америчког ЛНГ-а за Пољску није тако тешко. Израчунава се према формули: цена такозваног гаса “Хенрy Хуб” + 15%, чему треба додати цену укапљивања, трошак транспорта и регасификације.

Према америчком Министарству енергетике, просечна цена гаса у чворишту у Сједињеним Америчким Државама од априла (травња) до јуна (липња) је била око 106 долара за хиљаду кубних метара. С наведених додатних 15% већ имамо 122 долара.

Професор пољског Политехничког свеучилишта у Лођу Владислав Милцзарски каже да тим трошковима сада треба додати најмање 79 долара за превоз и за регасификацију ЛНГ-а још 39 долара. Дакле, цена америчког ЛНГ-а с доставом у Пољску износи најмање 240 долара за хиљаду кубних метара.

У међувремену је Газпром Пољској током 2016. и ниских цена нафте гас продавао за око 180 долара за хиљаду кубних метара, а 2017. су биле 190. долара.

Осим тога, Газпром је променио уговорну политику и деломично се придржавао политике договорног усклађивања цена. Према томе, Сједињене Државе би требале имати мању цену од Газпрома, што значи да би америчке компаније пословале без зараде.

Највероватније ће нови ЛНГ терминали узимати течни гас из Катара или руског комплекса “Јамал-ЛНГ”, јер ће се само у том случају исплатити већ изграђена инфраструктура.

Цена америчког течног природног гаса у Европу у јесенском и зимском раздобљу 2017.-2018. се процењује на 265 до 295 долара за хиљаду кубних метара, изјавио је заменик председника Газпрома Александер Медведев. То је знатно више од актуалних цена на европским чвориштима и цене руског гаса, који је европске земље 2017. у просеку коштао око 190 долара за хиљаду кубичних метара.

Дакле, напајање течним гасом постојећих ЛНГ терминала, како би се даље препродавао у Европи, непрофитна за било којег купца.

Но, пољска компанија ПГНиГ је 22. невембра (студеног) најавила потписивање петогодишњег ЛНГ уговора с америчком компанијом Центриса.

Споразум предвиђа испоруку до 9 танкера с течним гасом током трајања уговора. Реч је о првом средњорочном уговору за испоруку течног гаса из Сједињених Држава у Средњу и Источну Европу, а претходно су слане само једнократне испоруке.

Цена америчког течног гаса никада није откривена, а власти балтичких држава и Пољске, које настоје избећи куповину од Газпрома, тврде да је амерички ЛНГ купљен по конкурентној цени.

Међутим, данашња најава пољске компаније како жели покренути преговоре с Газпромом о уговору за купњу 10 милијарди кубних метара гаса годишње, говори како Пољаци нису задовољни ценом за амерички ЛНГ на коју су пристали.

Ипак, Русија је за Европу увек била поуздан добављача, чак и у вријеме Хладног рата, а 2017. је другу годину заредом оборила рекорд у извозу у Европу.

Фајненшал тајмс: Газпром и 2017. оборио рекорд у извозу гаса у ЕУ

Газпром је 2017. године повећао извоз у Европу на рекордни ново од 193 милијарди кубних метара гаса, пише Фајненшал тајмс. Како пише лист, руски енергент је и даље популаран на европском континенту, унаточ покушајима неких чланица ЕУ да “смање зависност о руским енергентима”.

“Прошле је године извоз руског гаса у Европу порастао за 8,1%, досегнувши рекордне 193 милијарде кубних метара. Све то се догодило успркос растућој конкуренцији и страховима узрокованим доминацијом Русије на европском тржишту”, пише Фајненшал тајмс.

Британски лист наводи како Газпром, највећи произвођач гаса у свету, испоручује готово 40% гаса Европи. Но, последњих година је, како би задржао удео на тржишту, морао снизити цијену. То се посебно догодило због тежњи неких чланица Европске уније да “смање енергетску зависност” о Москви.

Ипак, унаточ свим потешкоћама, Газпром већ другу годину заредом обара рекорде у извозу гаса у Европу. Увозом руског гаса се надокнађује пад домаће производње у Холандијиј и другим земљама Европе, појашњава чланак.

“Тренд повећања извоза другу годину заредом и рекордни показатељи с једне стране јасно показују растућу потребу европских земаља за руским гасом, а с друге нашу поуздану набавку у потребним количинама”, рекао је предсједник управе Газпрома Алексеј Милер.

У покушају очувања извоза, који чини највећи део његових прихода, Газпром је повећао своја улагања у изградњу нових транзитних праваца. Фирма је потрошила 55 милијарди долара на нафтовод “Моћ Сибира”, који ће следеће године започети снабдевање гасом Кине.

“Изградња гасовода “Сјеверни ток 2” је тренутно одгођена због протеста неких земаља ЕУ. Пројект је такође угрожен и америчким санкцијама, које могу ограничити финансијско суделовање европских фирми. Осим тога, Газпром се суочава с унутрашњом конкуренцијом и компанијом Новатек, која је недавно покренула производњу у комплексу Јамал-ЛНГ”, истиче Фајненшал тајмс.

Ипак, уз све наведено показатељи за 2017. говоре како ће се морати уложити пуни труда, ако се заиста жели смањити зависност о руском гасу, што није било могуће ни за вријеме највећих напетости оком Хладног рата у прошлом веку.