СВИ ИХ КОРИСТИМО: Најиритантније поштапалице у српском језику

4

Можда тога нисмо свесни, али поштапалице које мање-више сви користимо често знају јако да иритирају наше саговорнике. О поштапалицама, начинима да их избаците из говора, али и оној напопуларнијој разговарали смо са др Марином Николић, уредницом сајта “Језикофил”.

“Дакле”, “брате” и оно чувено “значи” помене се и по неколико пута у истој реченици, а саговорник врло брзо стиче утисак да баратате са јако малим фондом речи. Хајде, најпре да дефинишемо шта су то поштапалице.

foto: thinkstock

“Поштапалице су лексичко-стилске грешке које настају употребом речи или фраза које су у говору непотребне, те само оптерећују и кваре текст. Њих чине речи које имају значење, али се оно изгубило у корист употребе, тако да поштапалице уствари не представљају ништа друго до скуп гласова лишен значења, који служи као пауза у говору, што оставља неколико секунди за размишљање”, каже др Николић у разговору за “Б92“.

Резултати недавне студије Универзитета Аризона показали су да се поштапалице попут “наравно“, “стварно“, “заправо“, “невероватно“ највише користе када смо под стресом, те да представљају говорни образац код напетости.

“Свакако да и стрес може бити узрочник појаве поштапалица у нечијем говору. Када јавно говоримо, под адреналином смо, срце убрзано ради, дах је плићи, могућа и честа је трема, што све заједно може имати за последицу замуцкивање, неповезан и испрекидан говор, који покушавамо да повежемо и учинимо течним управо поштапалицама и фразирањем. Истраживања су показала да се се стресне ситуације испољавају и невербално и језички”

Пошто је већина нас жртва неке поштапалице, поставља се питање који је најбољи начин да их се решимо?

”’Значи’ је свакако најфреквентнија, уз ‘овај’ и ‘мислим’. У јавном говору апсолутно треба избегавати ‘бре’ или ‘брате’, а трудити се избегавати ‘значи’, ‘овај’, ‘како да кажем’… Препорука за њихово отклањање је спорије говорити, дисати дубоко, а у основи јесте богаћење сопственог речника, које се постиже читањем и вежбом. Један од савета може бити и снимање сопственог говора, што нам омогућава да лакше уочимо своје грешке”

Др Марина Николић издвојила је десетак поштапалица које се највише користе у свакодневном српском језику, које нису стране ни интелектуалцима.

”Најфреквентније поштапалице у свакодневном говору јесу ‘значи’, ‘овај’, ‘знаш’, ‘схваташ’, ‘како да кажем’, ‘у сваком случају’, ‘каже’ – у препричавању туђег говора, ‘бре’ – као дијалекатска и експресивна поштапалица, ‘брате’ – као жаргонска. С друге стране у говору интелектуалаца јавља се најчешће ‘уствари’, ‘заправо’, ‘свакако’, ‘у сваком погледу’ и тако даље.”

  • Marko Zivanovic

    значи брте,тебра, ово,оно. Знаш брте,кад смо “ваљали“ онај прашак за чеду “шмрка“,све је бело око менееее,значи,ово,оно тебра брте :D

  • Tuta

    Ако неко жели да ми соли памет о српском језику треба да користи српски језик. Иритирати, фонд, дефинисати, фраза, текст, пауза итд. су туђице које су заменљиве и преводиве, што значи да су вишак.
    А приметио сам и следеће: „Поштапалице су лексичко-стилске грешке које настају употребом речи или
    фраза које су у говору непотребне, те само оптерећују и кваре текст.“ Писац трабуња о говору а помиње „текст“. Текст значи ткање у преводу, што се и види по истоветним сугласничким паровима Т*К, што даље значи да је реч србица у латинском, а требало би да се односи на писмо, а не на говор. И, тако, испаде да писац не користи поштапалице, али зато нема повезане мисли.

    • тек успут

      Ма брате, значи, нема бре везе. Јбга, знаш, ја заправо немам те поштапалице па се у ствари и не секирам…и тако даље :)

    • рашинац

      писац и не беше нешто до учен,ал има време пред собом ..