Прочитај ми чланакБрисел -- У ЕУ ће следеће ући две земље, али не оне које то највише желе. Србија и Црна Гора су најозбиљнији канддати, али има и других земаља, каже Бернар Кушнер.
У Србији и Црној Гори, које су означене као најбољи кандидати за наредни круг проширења ЕУ, много мање грађана жели да се придружи Унији него у другим земљама региона, као на пример у Албанији, која се погрешно држи на крају реда за чланство, оценио је бивши шеф француске дипломатије.
У ауторском тексту за ЕУ обзервер, Кушнер је навео да су се врата за проширење Европске уније коначно отворила, три године пошто их је „залупио“ председник Европске комисије Жан-Клод Јункер рекавши да неће бити проширења до краја његовог петогодишњег мандата.
„Који год да је разлог – превазиђена криза, побољшана економија на континенту, Брегзит – Јункер сада мисли да је право време да се прегледа ред испред и поделе улазнице. Али само две. А те две нису за оне који су најнестрпљивије да буду примљене“, оценио је Кушнер.
Приступање ЕУ, додао је, остаје контроверзна тема и у Србији и у Црној Гори, које су тренутно одређене као најбољи кандидати за наредни круг проширења.
„Њихови лидери заслужују велике похвале за напредовање упркос томе, али тешка је истина да има других земаља, такође на Западном Балкану, које једнако заслужују да се придруже нашој Унији и које, што је од кључне важности, имају далеко више ентузијазма да то учине“, оценио је бивши француски министар за спољне и европске послове.
Кушнер пише да у Бриселу „кружи гласина“ да су Црна Гора и Србија најбољи кандидати зато што су „најсклоније да промене страну и да се додворавају Москви“.
„Лично, не верујем томе превише. Осим нафте и ракета, Русија нема много да понуди. Али чак и да је то истина, то није довољан разлог да се одобри улазак док се другима одбија“, написао је Кушнер, додајући да не тврди да фаворити за чланство не припадају ЕУ.
Ипак, према његовом мишљењу, за жаљење је то што је ЕУ „држала друге у региону у спорој траци, укључујући оне који су највише желели да се придруже“.
„Узмите на пример Албанију: Анкете константно показују да више од 80 одсто њених грађана жели да уђе у ЕУ. То само по себи не би требало да квалификује земљу за чланство, али тамо где постоји снажан консензус о приступању, историја нам показује да је институционалне и политичке реформе које захтева приступање много лакше спровести“, навео је Кушнер.
Време је да ЕУ, сматра Кушнер, пошаље снажну поруку албанским бирачима да њихова подршка реформама и ЕУ има утицаја. „Са реформама које су сада у напредној фази, ово је ураво погрешан тренутак да ЕУ држи Албанију на крају реда“, оценио је француски дипломата.
У Македонији такође јасна већина градјана жели да уђе у ЕУ, што није случај са Србијом, а на Косову чак 90 одсто становника подржава европске интеграције. „Нажалост, сумњам да ће њихове жеље ускоро бити испуњене, пошто и Србија и пет садашњих чланица ЕУ одбијају да признају његов легитимитет. Али и овде ЕУ мора да буде више проактивна, охрабрујући Кипар, Грчку, Румунију, Словачку, Шпанију, као и Србију да прихвате неизбежно и признају суверенитет Косова“, рекао је Кушнер, бивши специјални представник УН на Косову и бивши шеф УНМИК-а.
Кушнер је изразио веровање да је Брисел, све донедавно, намерно игнорисао Западни Балкан, али да је реално било других проблема који су више заокупљали пажњу Брисела, од Украјине, миграција, до Брегзита и Каталоније. Сада се, према његовој оцени, мења расположење.
„Чланство у ЕУ је део решења за нестабилност на Балкану и његову дугу историју међуетничког сукоба“, навео је Кушнер, подсетивши на недавну изјаву албанског премијера Едија Раме: „Балкан уопште и Албанија посебно ће напредовати“, рекао је у Бриселу, „али ако изглед (за чланство у ЕУ) избледи или постане илузија, онда ствари могу лоше да крену“.
