Прочитај ми чланак

МИСТЕРИОЗНИ СВЕТ Испод чувеног града налазе се мрачне куће, гробља и тајни путеви

0

Као и други дрвени градови Европе, Рим се налази на једном пространом археолошком месту. Модерни град седи на врху рушевина својих претходних градова. Како је сваки град добијао своју форму, постојеће структуре биле су срушене или испуњене земљом како би биле основе зграда у наредној фази еволуције града. Тиме су постали подземни градови.

Улице древног Рима некада су повезивале пијаце и форуме са резиденцијалним подручјима, улице којима су ишле победничке параде и свечани погреби, данас су сахрањене на 20-30 метара испод рушевина. Испод тих рушевина лежи Стари Рим, многе његове улице су неоштећене, његове историјске грађевине испуњене су земљом, пружајући подршку новијим зградама које их сада прожимају.

Туристи из читавог света током целе године опседају величанствене споменике Рима. Они, међутим, виде само врх леденог брега. Испод пулсирајуће италијанске метрополе леже остаци још једног „Вечног града“, закопаног испод земље још од пада Римског царства.

Подземни град састоји се од мрачних и скривених кућа, гробаља, путева и аквадукта, пуних разних чуда и скривених изазова.

Од Трастевереа до главне железничке станице Термини, и од баште Вила Боргезе до брда Есквелин, рушевине које су некада биле царски Рим спавале су, скривене али никад далеко од површине. У Риму је немогуће да се копа било а да се не налети на неко археолошко налазиште. То се често дешава када градска власт жели да прошири систем метроа, или када инвеститор покушава да постави темеље за нову зграду.

Током протекла два века, а посебно од 50-их година прошлог столећа, археолози су копали до нивоа дрвеног града, чишћењем остатака који су покривали путеве и пражњењем зграда које су биле потпора овим новијима.

Данас постоје на десетине места где је могуће спустуити се под земљом и видети из прве руке остатке Старог Рима. Већина је затворена за јавност или су отворена само уз специјалну дозволу. Међутим, постоји неколико локација које су доступне за посетиоце и њима се углавном приступа кроз цркве.

Римске катакомбе

Римске катакомбе је првотно био назив за локалитет са ранохришћанским гробљем крај данашње цркве св. Себастијана у Риму. Данас се пре свега мисли на подземно гробље у којима су сахрањивани стари хршћани, често великих димензија, нарочито у ранохршћанско доба (најпознатије су катакомбе у Риму Себастијанове, Домицилине, Присцилине и др.). Исклесане су у мекој стени на светом подручју које окружује Рим.

Хршћани, којима је вера била забрањена, скривали су се у подземљу римских катакомби, где су спојили своје потребе проповедања нове вере и сахрањивања мртвих у гробнице и светишта. Кад је цар Нерон почео да прогони хршћане, за молитву су се састајали у гробницама – у то је време сваки грађанин на гробљу био сигуран. Према римском закону, гробна места су била света, па су Римљани ретко прогонили хришћане у катакомбама.

Средином 3. века, када се у катакомбама више нису осећали сигурнима, људи су зазидали постојеће улазе и направили нове, тајне. Подземни су се ходници пружали километрима – чак се каже да би катакомбе биле дуже од целог Апенинског полуострва кад би се ходници пружали праволинијски.

У доба цара Константина завршава прогон хршћана и катакомбе почињу да посећују на хиљаде ходочасника. У 5. веку се улази у катакомбе затрпавају како би их се заштитило од Гота који су у то време освојили и опустошили Рим. Након 8. века катакомбе су престале да се користи и заборављене су све до њихова случајна открића 1578. Систематски се истражују тек од 19. века.