Прочитај ми чланакНакон десетљећа ентузијазма чланством у Европској унији, источноеуропске земље сада доживљавају фрустрације, страх и умор те исте ЕУ.
Због ароганције Запада, као и политичког диктата с пријемом избјеглица, иако их у бившим земљама Варшавског уговора уопше нема, исток Европе више не очекује ништа доброга од Брисела, због чега се становништво тих земаља све више приближава националистичким странкама и покретима.
Чешка и Пољска
“Евро не функционише. Европска унија је изграђена на лажима. Рекли сте да ће нам животни стандард расти, али се то није догодило”, то је постало распрострањено мишљење у Чешкој и став свих чешких странака које су оствариле успех на парламентарним изборима, пише немачки Шпигл.
Сличне ставове деле Пољска, Мађарска и друге земље истока Европе и 25 година након пада “жељезне завесе” Исток више не очекује ништа добро од Запада. Након уласка у Европску унију, нове земље су дословно уморне од ње.
Улазак источноевропских земаља у ЕУ је била “прича о успеху у економском, политичком и друштвеном смислу”.
“Источна Европа је постала Средња Европа, а бивша државна господарства су постале успешне тржишне економије. Успостављени су владавина права и демократије”, пише Шпигл, а за ауторе текста је “невероватно да тај процес почиње успоравати и чак ићи у супротном смеру”.
Према чешком политичару, лидеру либерала Карелу Шварценбергу, већина становништва источне Европе се противи пријему избеглица.
„Било је потребно разговарати с људима хоће ли странцима допустити да уђу у њихове земље. Овако се све перципира као диктат”, нагласио је Шварценберг.
„Ми Чеси знамо што дугујемо Европској унији, али се у њој не осећамо као код куће. Не можемо увијек бити третирани као школарци. То нас подсећа на совјетска времена, када смо само добивали директиве”, додао је политичар.
С друге стране, већина Пољака осећају пријетњу са Запада. Међу Пољацима је завладао страх од мешања култура и раса, те могуће борбе против било којег другачијег облика религије.
„Ово нема никакве везе с традиционалним пољским вредностима”, рекао је пољски министар спољних послова Витолд Вашчиковски.
„Многи Пољаци једноставно сматрају како им “свезнајући” Запад жели диктирати како требају живети и размишљати”, додао је министар Вашчиковски.
„Насилне промене током посљедњих 25 година су узроковале стрес међу становништвом, а обећања о бољем животу, како се живи на Западу, више нису довољна. Зато су Јарослав Качињски и Виктор Орбáн успели оживети национализам”, рекао је пољски политичар Петер Борас.
У Европи такозвани “десничарски популисти” играју на мешавину “фрустрације и страха” и то усмеравају против Европске уније. Међутим, на истоку Европе нико не може оспорити чињеницу да се људи осећају као Европљани “друге класе”.
Стога је у праву пољски министар спољних послова Витолд Вашчиковски када каже да све што се догађа нема никакве везе с традиционалним пољским вредностима и да је процес којем сведочимо природни отпор диктату Европске уније, којег су народи бившег советског блока, иако уз мало закашњења, ипак препознали.
Италија и Грчка
Ако Европска унија, односно језгра коју чине старе чланице, буде инсистирала на “ЕУ с двије брзине”, логично је очекивати још веће поделе и могући раскол између источног и западног дела ЕУ. Не треба заборавити ни поделу севера и југа, која има финансијске и економске узроке. Италија и Грчка још увијек нису заборавили строге мере штедње и енормно високи дуг. Рим и Атина, с пуном правом, за све криве Немачку и Европску централну банку, коју становници ове две земље сматрају финансијским институцијом Берлина.
Грчка, као што је било за очекивати, није изашла из кризе. Овог месеца су најављене нове мере штедње и диљем Грчке је у знак протеста против мера које је одобрио премијер Алексис Ципрас покренут вал штрајкова. Штрајк су организирала два највећа грчка синдиката, синдикат приватног сектора ГСЕЕ и синдикат јавног сектора АДЕДУ.
Оба су синдиката од 2010., када је ЕУ донио пакет мера за наводну помоћ Грчкој, организирала више штрајкова. Но, последњих је неколико година одазив био лош, због њихове резигнираности, инерције, замора мерама штедње и чак пет пута организираним изборима у девет година. Грчка је недавно прихватила нов пакет мера штедње у оквиру нагодбе из 2010. Чланови парламента су мере усвојили у време расправе о буџету за 2018.
Око 10 000 грађана окупљених пред парламентом је извикивало: “Узмите своје мере штедње и гоните се!”, “Стидите се!” и “Доста нам је ваших лажи!”. У последњих се седам година просечна плата у Грчкој смањила за четвртину, а незапосленост је порасла за 20 посто, што је највише од свих земаља чланица Европске уније.
Италијански дуг тренутно износи 2 270 милијарди евра и ситуација у земљу је катастрофална. Судећи по написима независних медија, Грци и Италијани за све криве богати север Европске уније, Немачку у првом реду, што је назнака поделе и по географској линији север-југ. Осим тога, обе земље су огорчене због недостатне помоћи у избегличкој кризи, а прве су на удару. Све су то теме које народе на северу уопше не интересирају, где је уврежено мишљење да су Италијани и Грци лопови и ленчине, те да требају платити године нерада и уживања у ЕУ, што је апсолутна лаж.
У сваком случају, било да говоримо о истоку или југу Европе, једни и други имају ваљане разлоге за противљење центру. Први су се против диктата ЕУ побунили Чеси, Мађари и Пољаци, што би врло лако могло изазвати домино ефект и ојачати такозвани “популизам” до те мере да ће опстанак ЕУ бити врло упитан.
