Прочитај ми чланак

МУТНЕ РАДЊЕ: Влада Србија без контроле може да потроши 40 милијарди динара!

0

Влади Србије ће и следеће године бити на располагању више од 40 милијарди динара које ће моћи кроз такозване текуће буџетске резерве несметано да троши мимо контроле парламента и јавности. Тај износ је до 2015. године био око 10 милијарди динара, али је изменама Закона о буџетском систему 2016. учетворостручен.

На тај начин Влада Србије је себи повећала дискреционо право да на нетранспарентан начин уплаћује новац коме жели, само на основу сопствених одлука, без ребаланса буџета и одобрења парламента.

“У буџету државе постоји позиција буџетских резерви и то буде око две, три милијарде динара, али поред тога Законом о буџетском систему је одређено да четири одсто прихода може током године да се преусмерава са различитих позиција на буџетске резерве одакле се даље прослеђују та средства”, каже за Инсајдер члан Фискалног савета Никола Алтипармаков.

Дугогодишња пракса је показала да се тај механизам између осталог користи за трансферисање новца појединим општинама и градовима, а износи уплата готово по правилу расту у периоду одржавања локалних избора, редовних или ванредних.

Према подацима Фискалног савета, и у 2016. години, када су одржани редовни локални избори у Србији, из текуће буџетске резерве, као помоћ за одржавање текуће ликвидности, појединим локалним самоуправама је уплаћено више од две милијарде динара.

Тај износ је у 2017. смањен, али су опет поједине општине И градови добили додатну финансијску ињекцију.

Према анализи коју су новинари Инсајдера радили на основу званичних података објављених у Службеном гласнику, та средства су мања али И даље значајна.

На списку оних који су добили новац из буџетских резерви апсолутни рекордер је Прибој са чак 260 милиона динара. Из њега се одмах нашао град Београд који је, иако градоначелник Синиша Мали тврди да има сјајне резултате, добио 100 милиона динара за одржавање текуће ликвидности.

Влада је током 2017. године извршила бројне трансфере кроз буџетске резерве. Тако је рецимо, Министарство одбране добило додатна средства од 240 милиона динара, за гориво и редован рад. Из буџета је са 62.200.000 динара финансирана изградњу цркве у Беранима, затим је као помоћ Чилеу уплаћено 1.189.000 динара, а по истом основу за ублажавање последица штете изазване ураганима Ирма и Марија државама Карипске заједнице уплаћено је 2.060.000 динара. Занимљиво је да је по истом основу, непосредно пре посете председника Србије Александра Вучића Куби, тој земљи из буџетских резерви опредељено 6.000.000 динара.

“Није без преседана да влада има тако широко дискреционо право, такав пример имамо у Словачкој. Разлика је међутим у томе што се код њих усваја завршни рачун буџета где се све види, колико се и на шта се све трошило. То у Србији, где се 15 године не усваја завршни рачун буџета, додатно смањује могућности надзора трошења новца “, објашњава Алтипармаков.

Он додаје да повећана такозвана буџетска резерва омогућава Влади да прави значајне измене без ребаланса буџета, односно без претходне парламентарне дебате и измене закона.