Прочитај ми чланакПовршину Земље просечно годишње протресе 15 снажних потреса, магнитуде седам степени по Рихтеровој скали и снажнијих. Повремено се, међутим, бележе и интензивнија раздобља, кад се годишње изброји и по 30-ак таквих потреса.
У најновијем заједничком научном раду, стручњаци са Универзитета Колорадо и Универзитета Монтана закључили су да би се узрок оваквих осцилација, или барем један од узрока, могао крити у раздобљима током којих Земља ротира нешто спорије него иначе.
Thinkstock / Ilustracija
Реч је о малим променама у брзини ротације, од само неколико милисекунди дневно. Али, како је наша планета у односу на нас огромна, и како се у Земљиној кори и посебно испод ње, крију огромне количине енергије, тако мале промене у ротацији доводе до ослобађања огромних количина енергије. То доводи до великих сеизмичких удара, посебно у врло насељеним тропским подручјима, наводе научници.
„Чини се да су велики земљотреси глобално синхронизовани и то тако да су временски распоређени у складу са својим особинама, и да се појављују у групама као одговор на врло мале промене у напрезањима“, наводи се у чланку који је објавио Геопхyсицал Ресеарцх Леттерс.
Такву тезу недавно су пред Геолошким удружењем Америке представили Роџер Билхем и Ребека Бендик. Они су навели да нашој планети (и свима нама који на њој) од следеће године предстоји петогодишње раздобље повећаних сеизмичких активности.
Механизми које описују своде се на чињеницу да Земља није хомогена, него да се састоји од различитих материјала: прво атмосфера, затим кора, па омотач језгра, па текуће спољно и затим круто унутрашње језгро. А и сама кора се састоји из различитих делова. Па када се догоди промена ротације, мора да дође до прилагођавања ротације, односно угаоног момента сваког појединачног дела у односу на положај на нашој планети.
Земља је у раздобље нешто спорије ротације ушла пре четири године, наводе научници и предвиђају да бисмо већ у 2018. могли очекивати најмање 20 снажних потреса. То, међутим, није једина невоља која прети Земљи. Као један од могућих узрока појачаних и учесталијих потреса, па и вулкана, научници последњих година све чешће наводе и климатске промене.
Због све већих концентрација гасова стаклене баште у атмосфери, у првом реду угљен диоксида, који потиче од угља, нафте и гаса, атмосфера се загрева, отапају се глечери и лед на половима. У тренутку кад огромне отопљене масе леда постану толико критичне да притисак на местима на којима су се хиљдама година налазиле, више не спречава притисак из дубине коре да се пробија на површину Земље, може се очекивати је да дође до потреса или вулкана.
Поједини геолози, на пример, већ низ година озбиљно рачунају да је, у палеолошки гледано „недавној прошлости“, можда дошло до драстичне промене осе Земље или чак клизања комплетне Земљине коре, а све услед релативно наглог нагомилавања леденог покривача у Северној Америци, због наступања последњег леденог доба. Тај нагомилани лед је својом масом пореметио начин на који је Земља до тада ротирала.
