Прочитај ми чланакЗа великог свеца везује се много обичаја
Православни верници сутра славе Светог Николу, највећу породичну славу у Србији. За овог свеца везују се различити обичаји, а један је посебно заступљен и верује се да га треба испоштовати уочи славе.
Наиме, још почетком 20. века у градским срединама у Србији усталио се обичај да се деца дарују о светом Николи, па су уочи празника остављала у прозор добро очишћене ципеле, а ујутро налазила поклоне. Веровало се да их је Свети Никола даривао.
У насељима Војводине, до Другог светског рата улицама је ишао маскирани лик, огрнут бундашем, са шубаром на глави и брадом од кучине, штапом у једној руци и тканом торбом о рамену, те је улазио у куће где има деце и даривао их слаткишима и воћем.
Светог Николаја Чудотворца народ је још за живота прогласио светитељем. Био је милосрдан и скроман, велики борац за правду и истинољубив.
Први записи о епископу и доброчинитељу пореклом из Мале Азије, Светом Николи, потичу из четвртог века нове ере. Од овог свештеног лица, познатог по хуманости, настале су многе легенде и приче о данашњем Деда Мразу.
Посебно је био наклоњен деци, а забележено је да је помогао трима девојчицама како би их заштитио од проституције. Легенда каже да је три вечери заредом пролазио поред њихове куће и кроз прозор убацивао врећице са новцем, не би ли им поклонио довољно новца како би преживеле.
Управо тако настао је и обичај који вечерас морате испоштовати.
Постоје и веровања да на Никољдан нероткиње траба де се моле Светом Николи, а понегде је и забрањено обављање такозваних женских ручних радова.
Осим што се празнује као највеће српско крсно име, Свети Николај Чудотворац такође је еснафска слава, односно заштитник заната лађара, сплавара, рибара и воденичара. Због тога се још назива водена слава. Такође се у народу сматра да је заштитник путника и сиротиње.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 18, 2019
