Прочитај ми чланак

БАРУТ, ХЕРОИН И РЕВОЛУЦИЈА: Како је деловао ВМРО и његово царство дроге и смрти

0

Пише Дејан Стојиљковић, писац и косценариста серије "Сенке над Балканом".

Термин „балканска Колумбија“, иако звучи као флоскула из неког савременог таблоида, у ствари је смислио дописник америчких јавних гласила још средином тридесетих година прошлог века.

Тони Михајловски у улози Дамјана Хаџи Арсова

Они су, у почетку, тако називали регион Вардарске и Пиринске Македоније, одакле је долазила највећа количина опијата која се потом шверцовала у САД. Све ово има директне везе са ВМРО (акроним од Унутрашња македонска револуционарна организација), терористичком организацијом која је настала крајем деветнаестог века у Солуну. У почетку, главни циљ ове организације био је ослобођење од Турака. ВМРО је био скоро па држава у малом, на челу су били комитети, формиране су комитске чете, а сама организација имала је свој устав, судове, тајну пошту, курире…

Већ у време балканских ратова Македонијом је крстарило чак 170 комитских чета. Спроводили су разне герилске акције, диверзије, атентате на турске челнике и административце. Отприлике у то време, ВМРО покреће своју антисрпску политику јер, иако су краљ Александар и његови у Београду сматрали да су Македонију, тј. Стару Србију, ослободили, вође ВМРО су имали другачије мишљене, они су тврдили да их је Србија окупирала.

ПАРАДРЖАВА

Као својеврсна парадржава са свим припадајућим „апаратима“, укључујући ту и војску, ВМРО је на платном списку имао хиљаде људи. А ти људи морали су да буду редовно исплаћивани. Тако је спојено лепо са корисним, па је кријумчарење дувана и касније дроге постао регуларни извор којим се финансирала „револуција“. Дрога се добрим делом производила у Бугарској, где је у једном тренутку било чак девет илегалних фабрика, а највећа је била у Радомиру, чији власник је био Методиј Лазов.

Према прецизним подацима Централног информационог бироа за дрогу, само у прва два месеца рада ова фабрика је произвела тону и по хероина, а онда се дрога шверцовала у коферима преко великих европских лука у САД, пре свега у Њујорк. Отуд и толико интересовање америчких новинских дописника за ову тему. Наравно, не треба посебно напомињати да су ову прљаву работу издашно помагали корумпирани српски политичари, чиновници и полицајци.

Анте Павелић и Ванчо Михајлов

ИДЕОЛОЗИ

Најпознатији идеолози ВМРО били су Гоце Делчев, Даме Груев, Ђорче Петров, Јане Сандански, Диме Хаџи-Димов… Међутим, вероватно најчувенији међу њима био је Иван Ванчо Михајлов, који је 1929. са Антом Павелићем склопио споразум о заједничкој борби против Југославије.

И АЛ КАПОНЕ ЈЕ БИО СМЕШАН

Колико су вође ВМРО били озлоглашени и озбиљни криминалци, говори и један запис холандског писца Ван ден Доларда. Он је је током четворомесечног боравка у Бугарској приметио да су „амерички гангстери Ал Капоне и покојни Џек Дајмонд просто бедници, кад се сравне са вођама Комитета”.

Иако постоје одређене повезнице, Дамјан Хаџи Арсов, лик македонског терористе заточеног у „Главњачи“, није заснован на Михајлову, већ се просто ради о фиктивној личности, а само његово име и презиме настало је као комбинација имена и презимена друге двојице ВМРО вођа. Хаџи Арсов је Македонац из малог места Буково, док је Михајлов Бугарин из Новог Села и право име му је било Иван Михајлов Гаврилов.

Недавно се појавио и један чланак у „Утринском веснику“ где се тврди да је Ванчо Михајлов на самртном одру говорио да „македонска нација не постоји“.

Самим тим, измишљени Хаџи Арсов има више сличности са македонским револуционарем Дамјаном Даметом Груевим који је погинуо још 1906. у обрачуну са Турцима него са етничким Бугарином Михајловим.

АТЕНТАТОРКА

Што се тиче Дамјанове сестре Јоване, она је делимично заснована на стварној личности. У питању је Мара или Марија Бунева, која је 13. јануара 1928. извршила атантат на српског пуковника и јуристу скопске бановине Велимира Прелића. Наиме, она је пресрела Перића на старом Душановом мосту (македонски историчари овај мост, наравно, зову каменим) и према једној верзији га је упуцала неколико пута у леђа (македонски историчари, наравно, тврде да му је пуцала у груди), а према другој, бацила бомбу. Након тога је сама себи пресудила, а Перић је од последица атентата умро у болници након три дана. Занимљиве су контроверзе око самог њеног лика које трају и дан-данас.

Вест о атентату на српског пуковника Велимира Прелића

Македонци је својатају као своју „револуционарку“, док се Бугари не слажу с тим јер је обуку прошла у Софији и сматрају је Бугарком и својом “хероином”, чак је између 1926. и 1934. у Пловдиву постојало женско удружење са њеним именом.

Након окупације 1941. бугарски окупатори су поставили спомен-плочу на место атентата. Комунисти су је одстранили након ослобођења, да би поново била постављена 2002. али је уништена и бачена у Вардар само три дана касније. Поново је обновљена само годину дана касније и одмах сутрадан доживела исту судбину…

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!