Прочитај ми чланакСвет остаје веома опасно место, а дипломатска конфузија администрације Доналда Трампа само је томе допринела, стварањем неизвесности широм света у погледу америчких намера и способности, оцењује се у најновијем издању америчког магазина "Нешенел интерест" (НИ) у коме се наводи пет криза које би се 2018. могле развити у сукоб великих сила.
Свет је успео да се провуче кроз већи део 2017. године без катаклизмичног сукоба великих сила. У неким деловима света (пре свега у Сирији) напетости су значајно смањене. У другим је, већ ионако тешка ситуација постала још напетија, оцењује тај амерички двомесечник.
Како се оцењује у тексту Роберта Фарлија, пет криза које би велике силе могле довести у сукоб током 2018. године су Северна Кореја, Тајван, Украјина, јужно крило НАТО-а и Персијски залив.
Северна Кореја је, несумњиво, најопаснија спољнополитичка криза са којом се свет данас суочава. Успех Пјонгјанга у развијању балистичких ракета, комбинован са дипломатским неискуством Трампове администрације, створио је ванредно опасну ситуацију.
Северна Кореја је, изнова изводећи ракетне пробе и нуклеарне тестове протекле деценије, показала да није склона да се уруши пред америчким притиском. САД су одговориле дипломатском недоследношћу, пошто су високи званичници често давали супростављене изјаве у року од неколико сати.
Ситуацију компликује то што и Северна Кореја и САД имају превентивне планове – САД да униште севернокорејске комуникације и инсталације пре него што ракете буду лансиране, а Северна Кореја да такву судбину избегне. Таква ситуација могла би лако да доведе до погрешних процена било које стране и до потенцијалог рата у који би могли да буду увучени Јапан и Кина.
Што се тиче Тајвана, НИ оцењује да недавне агресивне изјаве кинеских војних и дипломатских лидера наговештавају да барем неки у Пекингу верују да се војна равнотежа померила у њихову корист. Такво опажање је говото сигурно преурањено и не дели га цело руководство НР Кине, али је ипак опасно. Кина је такође појачала војну активност у региону иако, узевши у обзир њен растући војни профил, то важи за скоро сваки регион на њеним границама.
САД су одговориле смиреношћу, осуђујући кинеске кораке и најављујући крупне продаје оружја Тајвану. Трампова администарција је, међутим, замутила дипломатске воде својим конфузним ставом о Северној Кореји, који је укључивао и позив Кини да појача санкције према Пјонгјангу. У односима Пекинга и Вашингтона, који захтевају предвиљивост и пажљиву дипломатију, значајни играчи у Кини и САД изгледа да су спремни да прихвате неизвесност, што би могло довести до разорног сукоба.
Ситуација у Украјини остаје напета, где влада крхки прекид ватре на истоку земље, констатује НИ. У самом Кијеву, демонстације и бизарна сага са бившим грузијским председником Михаилом Сакашвилијем покренула је питања о стабилности владе.
Сукоб би могао избити на више начина. Колапс украјинске владе, који би би у теорији био користан за Москву, могао би довести до нестабилности и насиља. Снаге блиске Москви могле би се осетити ојачаним, а сам Владимир Путин могао би да види прилику да зауземе већи део Украјине. С друге стране, колапс владе у Кијеву могао би на власт довести крајње десничаре, што би само долило уље на ватру сукоба у источној Украјини.
Иако је Трампова администрација одустала од млаке подршке који је Кијеву пружао Барак Обама, озбиљан руски војни упад у Украјину, запретио би да увуче Европу и САД у сукоб са Русијом.
Када се ради о јужном крилу НАТО-а, оцењује НИ, односи између САД и Турске су практично урушени протекле године, док су се Анкара и Москва значајно приближиле. Турско отуђење од Европске уније и САД, симболизовано куповином руског оружја, могло би водити ка значајној промени у регионалном односу снага.
НИ истиче да Турска, Русија и САД не виде рат као разуман начин за решење те нове дипломатске ситуације. Али Турска је изузетно значајна земља и њен став утиче на исход догађаја у Сирији, Ираку, Ирану, на Балкану и Кавказу. Померање турске дипломатске орјентације могао би да има непредвидљиве последице дуж њених граница, посебно када се ради о курдским аспирацијама за стварање државе, а могло би утицати на спор у Нагорно Карабаху. Такав развој догађаја могао би имати последица по начин на који државе југоисточне Европе размишљају о својој привржености НАТО-у. То би могло да учини да било Москва, било Вашингтон, погрешно процене снагу својих карата.
Осврћући се на Залив, НИ указује да је на Средњем истоку готово увек било семе сукоба великих сила, иако то семе ретко даје плод. Док се грађански рат у Сирији вуче ка завршетку, пажња се скреће на конфронтацију између Ирана и Саудијске Арабије. Ријад и даље изгледа да је лак на оружју, и склон да свуда види умешане руке Техерана. Иран, са своје стране, наставља да шири свој утицај у Ираку, Сирији и другде.
Трампова администација је, пак, углавном прихватила победу Асадовог режима у Сирији, и преокреће своје напоре на супростављање Ирану у региону. То је укључило и давање бланко чека Саудијској Арабији у Јемену и на другим местима, што би могло лако да доведе до претеране самоуверености у Ријаду.
Да ли би Ријад и Техеран могли да сузбију свој рат? Рат је избијао у Заливу и раније без укључивања остатка света, али Ријад је показао јасну спремност да изгради дипломатску и војну коалицију против Ирана, можда и дотле да у њу укључи Израел. Са Русијом која поново потврђује свој положај у региону, врло је лако замислити сукоб великих сила.
Оцењујући да неизвесност коју је створила Трампова администрација није пружила могућност другим државама да наступе, НИ закључује да се њоме повећава могућност погрешних процена у кризним и некризним ситуацијама.
Надајмо се да ће Трампов спољнополитички тим, док се формира и сазрева, развити доследнији приступ дипломатији који ће умањити претњу коју представљају неке од тих криза, истиче НИ.
