Прочитај ми чланакВели Мило манити у интервјуу „Побједи“ да Срби у Црној Гори не могу бити третирани као дијаспора и то не зато што су већина њих постали Срби у политичким процесима деведесетих, већ због тога што су им преци рођени у Црној Гори!
Е, па видиш, аблеку мој, коначно да се ти и ја у једноме сагласимо- никако Срби не могу бити дијаспора у својој држави, јер то Црна Гора јесте, аветињо пуста, а што се твог Монтенегра тиче- у њему сте дијаспора и расејање ви мученици који сте га и створили, јер не може се бити свој ни на чему, баш као што се не може бити ништа ни од чега, а то су, сираче тужни, твоји Монтенегрини- епизодисти на даскама које живот значе да преко њих пређу поток убеђени да премошћују Морачу!
Видиш, Ђукановићу Мило, како јесу чудни путеви Господњи, нарочито ако их трасира она мучена брада Мираша Дедеића што кандила миришљавом јелкицом и причешћује буреком и јогуртом- добар део тих деведесетих на које се позиваш и сам си провео као велики и дични Србин, што пореклом јеси, јер ти часни преци нису били што и ти, ако уопште знаш шта си, господару црнила гора наше Црне Горе!
Но, ајде, био си шта си био, сада си шта јеси, односно ниси, јер ништа није нешто, али с којим правом нас Србе из Црне Горе пујдаш из ње и нагониш низ те вртаче лажи, глупости и бесрамља, одлично знајући да ти без Срба- Црна Гора вреди колико и Ловћен без свете капеле на Језерском врху!
Знам колико ти и она смета, баш као и Медун, брда, сињавина мора, праотачка гробља, туго жаловна!
Смета јер те њихова тишина најгласније демантује- рађали су нам се преци као Срби и копали једнако тако, волећи Црну Гору како је ти волети нећеш па још два живота да проживиш!
Заправо, волео би је ти да смеш, ал си се толико огрешио о нашу славну и поноситу старицу да више немаш куд но да се надаш како ће порицањем престати да постоји! Како ће заћутати српски! Како ће јој струлети корен јер на њега сипаш мржњу и жуч! Како је неће бити кад отвориш очи и погледаш у- празнину свог (не)дела, јуначе бежанија и одступница!
Моји су се, Ђукановићу, рађали и умирали у Црној Гори ево више од четири века, пишући се и на хартији и на узглавном камену као- Срби!
И твоји су, знаш то одлично, ал сазнање боли и мори, јел да?!
Како би радо сравнио Језерски врх и подигао на њему какву сувенирницу јада, па упро у пресвети Острог, Морачу, Ћириловац, Румију, цетињску светињу…ал можеш само главом о њих, но не бој се, и тој празнини би опростили све, јер вазда је Црна Гора знала и погинути и праштати за СРПСТВО, јер ничега узвишенијег и Богу милијег не постоји!
Не распитуј се код Брковића и Дедеића, не мислим на њихове богове из киндер- јаја, монтажно- демонтажну веру за понети и поднети, већ ону којом је Црна Гора задојена, заклета и нашкропљена, а одлично знаш на коју мислим!
Баш на ону коју толико презиреш јер јој се отргнути не можеш! На ону чији си род и срамни потомак! На ону којом су се писали и твоји баш као и моји, баш као и сви наши док ниси решио да је најкорисније постојати у опсени, јер се само у њој може толико стидети самога себе и бежати од себе, не знајући да ту трку вазда губиш јер је „противник“ три корака пред тобом а не за тобом…
Стидиш ли се понекад, у потаји док перјаници и послушници мизерије не гледају, што си толико зле крви учинио међу браћом, јер једнако ти не волиш ни оне који се зову Црногорцима колико и нас који се рађамо и умиремо као Срби!
И они су баласт за ту шаку безумља на чијем врху стојиш загледан у будућност која се не може видети затворених очију, муко моја!
Свако је за тебе дијаспора којем су Црна Гора и Србија једнако на Срцу, како год се звао!
Свако, до Монтенегрина, нарикача над самим собом уверених да је то заправо литургија!
Опростиће теби Црна Гора, не секирај се, но секирај се хоћеш ли моћи самом себи, а ту је ситуација далеко критичнија, јер више ни сам не знаш постојиш ли без у „житијима“ апостола својег безумља!
Понављам, у праву си да Срби не могу бити дијаспора у Црној Гори јер се не може бити туђин на своме!
Поразмисли добро још једанпут ко је у расејању- ми којима су се сви рађали као Срби и једнако као Срби гинули за Црну Гору, или ти и теби налик који су се родили да би постојали само да докажу како је и ништавило поштовања вредно?!
Ако ти је лакше ево ти стихова којима ме је отац успављивао, баш као њега- његов, а ђеда- прађед, прађеда- чукунђен…
„Гусле моје од сува јавора, од најљепшег људског разговора! Гусле моје од јавора сува- вас је Србин пет вјекова чува!“
Не у дијаспори, буди убеђен, већ над Морачом, без ако ти и она није постала река с оне стране границе…разума!
