Прочитај ми чланакБеоград -- Бриселски портал Политико објавио је листу 28 личности које ће, према њиховој анализи, утицати на обликовање Европе 2018. године.
Како наводе, лидери Европске уније већи део наредних 12 месеци ће провести бавећи се њеном будућношћу.
На првом месту је Кристијан Линднер, лидер немачких либерала који, како се објашњава, заузима кључну позицију у политици Немачке нашавши се на челу конзервативног евро-опрезног сегмента бирачког тела.
„Извлачећи прекидач“ у коалиционим преговорима у новембру, Линднер је гурнуо Немачку у политичку кризу и поставио себе у средиште дебате која је уследила, наводи портал.
У години у којој ће француско-немачки мотор вероватно водити дискусију о смеру Европе, то га, како се додаје, ставља у позицију да делује као кочничар.
Више од било ког другог политичара Линднер ће – било у или изван владе – одредити колико ствари могу далеко да оду.
На листи се налази 18 мушкараца и 10 жена из 28 различитих земаља – политичара, бизнисмена, уметника, писаца од којих се може очекивати да буду у средишту деловања наредних месеци.
Политико објашњава да је као и претходних година прикупљао сугестије, а затим у неколико рунди дебате рангирао личности са циљем да се пронађу они који заиста – а понекад и неочекивано – обликују своје земље или ЕУ.
Једноставно заузимање моћне функције, попут председничке, није довољно да аутоматски квалификује ту личност за листу 28 најутицајнијих.
Линднерова прва позиција следи након две године у којима је лидерско место на листи Политика била дефинисана растућим таласом популизма (мађарски премијер Виктор Орбан 2016.) и реакцијом на то (градоначелник Лондона Садик Кан 2017.)
Та промена одражава осећање у Европи које, иако популизам можда није одступио, већ се вероватно заглавио – бар за сада – оставља лидерима континента слободу да се баве основним узроцима тог феномена.
Политика се враћа у Европу због чега је од првих 10 личности на листи осам оних који практикују „рат другим средствима“, наводи Политико извињавајући се истовремено пруском генералу Карлу фон Клаузевицу.
После Линднера следе: британски министар екологије Мајкл Гоув – за кога се каже да је „мозак који стоји иза Брегзита (бр.2), француска министарка рада и „гвоздена песница Емануела Макрона“ Муриел Пенико (бр.3).
Ту су и холандски премијер Марк Руте (бр.4), председница доњег дома парламента Италије и борац против онлајн злоупотреба Лаура Болдрини (бр.5), потпредседник Европске комисије и бивши фински премијер Јирки Катаинен (бр.7), известилац Европског парламента за Брегзит Ги Верхофстат (бр.10), наводи Политико.
На листи се из региона налази једино словеначка новинарка Анушка Делић и то на веома високом шестом месту.
