Прочитај ми чланак

ПОВРАТАК У МРАЧНО ДОБА: “Фејк њуз” – корак смо до “Шпанске инквизиције 2.0”

0

Пре недељу дана је главни истраживачки новинар АБЦ Њуза Брajан Рос суспендован је због погрешке у извештавању о Мајклу Флину, бившем саветнику америчког председника Доналда Трампа за националну безбедност.

Но, вест уопште није неинтересантна, јер се односи на медијску кућу која је уско повезана с круговима моћи у Вашингтону и има јасну уређивачку политику од које се не сме одступати ни милиметар. Исто је и с домаћим јавним и приватним телевизијама, уз ретке изузетке у штампаним медијима.

За владајућу елиту проблем представљају друштвене мреже и независни портали. Они су главни извор “дезинформација”, како се зову све вести, поткрепљене доказима и које је тешко оспорити, али које се не уклапају у службену реторику о важним питањима.

Због тога је покренута битка против лажних вести и она не престаје, већ се предлози за цензуру интернета множе таквом брзином да их је тешко пратити.

Све се правда измишљеном “потребом сузбијања дезинформација”.

Проблем постоји, али на другој страни, међу западном елитом, отуђеном од народа, која намеће решења која нас воде у нестанак. Чак и биолошки, а све се камуфлира у подршку “универзалних људских вредности, права, слободе и демократије”. Било какав облик критике је непожељан и ускоро ће бити кажњив, на овај или онај начин.

Предложена решења су само изговор да се цензурише интернет и да се ућуткају “неугодни” алтернативни гласови. Истодобно се све већим интензитетом шири колективна хистерија, искориштавајући проблем како би у очима јавности све донесене одлуке имале легитимитет. Посљедњи пут се у сфери људских слобода нешто слично догодило када су САД, а касније и многе друге земље, усвојиле Патриотски ацт, закон који је због терористичке претње савезној и федералној полицији, судовима и обавештајним службама дао овлашчењакакве су имали само Гестапо и Шпанска инквизиција.

У овој клими пост-истине у којој све постаје виртуално, а виртуално постаје реално, легитимше се увођење злочина мишљења.

Али да смо сви били опрезнији и савеснији, тога не би било. Проблем је у томе што смо сви пасивни и тако дословно “испуњавамо” и обликујемо оно што су нам рекли и пренели, без подвргавања садржаја критичком мишљењу. Године безвредне телевизије су већину учиниле растресенима и привлаче их морбидне теме, које се пласирају у облику “трачева” или претеривања.

Сада се иза за борбе против лажних вести назире права метода, усмерена на ућуткавање “стварно слободних гласова”.

Користи је једноставно правило у којем се створи проблем и понуди решење, а циљ је да се све мере прихвате као нужне, иако су планиране одозго.

У тренутку када јавности постане свесна постојања проблема, предлажу се мере које су заправо намењене за увођење “злочина мисли и лажних вести”, што су оне с којима се не слаже актуална политичка елита и које би произвеле неслагање јавности.

Можда се створи и “Инквизицијски трибунал 2.0”, који ће судити ауторима “лажних вести”, за “сајбер б’л’јенг” или “говор мржње”, што ће постати широк појам, углавном намењен за сузбијање критичког мишљења. Прогониће се они који се ругају и вређају власт и објављиват ће се вести које дискредитирају било какав алтернативни информацијски рад.

Правила се неће примењивати на професионалне новинаре и акредитиране јастребове, а случај Брајана Роса је изузетак и порука осталима да добро размисле што пишу. Важећи двоструки стандарди у одбрани мејнстрим медија и рад пропагандних стручњака ће довести до тога да ћемо бити бомбардирани тенденциозним вестима о псеудодогађајима, које су потребне за опстанак имагинарног “Царства слободе”.

Као у “Животињској фарми”. Све су животиње једнаке, али су неке једнакије од других. Дакле, члановима заједнице који су “једнакији од других” биће допуштено да манипулишу јавним мнијењем, а посебно онима који се сматрају “пуким гледаоцима”, односно онима који мисле да имају властити избор, иако су успавани и своје мисли не изражавају на слободан и критичан начин. Сврха свега, као што је рекао Ноам Чомски, јест да “дезорентисано стадо никада не уме да одабере прави смер”.