Графолози Радослав Свичевић и Лазар Крстић анализирали су дневник Ратка Младића који је писао током 1993. и 1995. године, као и писмо Браниславу Пухалу од пре две године.

„Разлике су приметне, виде се на први поглед. Виде се и у форми и у садржају. Али то није ништа необично када се у виду има разлика од 20ак година између периода настанка једног, односно другог документа (дневник је водио са 52, а писмо је писао са 72 године). Фактору старости, који додуше сам по себи не може да доведе до толиких разлика, међутим, треба додати и друге околоности које су се промениле“, објашњава Свичевић.

Како каже, дневничке белешке водио је под конац, све је наведено таксативно, јасно и концизно. Писмо Браниславу Пухалу, међутим, шаље нешто другачију поруку.

„Овде се види дисхармонија у писању. Присутан је поремећај перцептивне организације. Преведено на обичан језик, маргина вуче удесно, нема новог реда ни пасуса, за разлику од дневничких бележака, које су под конац“, каже Свичевић.

„Промене постоје, али не може се доводити у питање било која способност да генерал Младић функционише. Генерал је рекао бих солидно рехабилитован од можданог удара“, додаје графолог.

Истовремено, графолог и судски вештак Јован Крстић разилке између Младићевог рукописа из 1995. и 2015. године тумачи из друге визуре, више се посвећујући самој личности генерала. И један и други рукопис, како каже, одају да Младић све време има веру у себе и оно што ради.

„Његови ратни дневници су технички дотеранији, естетски обликованији, указују на особу која има веру у себе, а самим тим и на особу која је сигурна у себе, са израженим орелом самопоштовања, са израженом потребом за прецизношћу. Склон је афективном реаговању, доследан, повремено психички напет и стално у психичком тонусу“, оцењује Крстић.

У рукопису из 2015. године, међутим како каже, иако је и даље изражена вера у себе, присутна је и контрола импулса, афекта, спонтаност, смиреност и непосредност у испољавању осећања.

„По широкој левој маргини се може извести закључак да жели да се удаљи од своје прошлости, а то може настати због позитивних или негативних осећања која су везана за тај период. Сужена десна маргина указује на потребу за социјалним контактима, дружењем, потребу да се пријатељски понаша, окупираност будућим догађајиам“, додаје Крстић.

 

Извор: kurir.rs

Ознаке: графолог, Лазар Крстић, Радослав Свичевић, Ратко Младић, рукопис