САСВИМ ОБИЧАН ЖИВОТ српског сељака Карађорђа!

4

Ђорђе Петровић Карађорђе (1752-1817), вожд Првог српског устанка и оснивач династије Карађорђевића, је био домаћин каква му у Шумадији „равна није било“. Поред жене Јелене (рођ. Јовановић), шесторо деце (Сава, Сара, Полексија, Стаменка, Алекса и Александар), мајке, браће и сестара, он је своје имање у Тополи волео сам да одржава. У мирно доба умео је и по неколико стотина оваца и свиња потпуно сам да гаји и од тога да се сасвим пристојно издржава.

Сам је и крчио, копао, орао, косио, баш као и сви тадашњи шумадијски сељаци. Током све ређих домаћинских радова за које би једва нашао времена кад је почео устанак, једном приликом је искривио руску златну колајну коју је носио на прсима док је навлачио гвоздене обруче на бурад. Њу му је уручио руски царски изасланик Константин Константинович Родофиникин.

Као изразито побожан човек, Карађорђе је постио сваке среде и петка и сва четири велика поста, као и Аранђеловицу коју је тада народ увео као пост пред Аранђеловдан. Говорило се да је у „јелу и пићу био смеран за причу: погача и папула уз пост; а погача и суво месо уз мрс“. Уз то, није се одвајао и од чутурице добре шумадијске ракије и то би за њега била „најбоља гозба“. Иако није био неки свирач, био је и одличан играч и волео је да се ухвати у народно коло.

И одело је носио као други сељаци. „На глави шубару (под којом је често био фес); на ногама опанке, или некад чизме; даље: сељачку кошуљу, јелек, чакшире, појас и листове, иза којих се је помаљао стрховит пиштољ, за који се не памти да је икад промашио“.

Као што се такође зна, Карађорђе је био врло високог раста. Неки кажу да је био виши од 205 цм и да се тада „у свој Србији није могао наћи човек који би био од Карађорђа растом виши и снагом јачи“.

Иако је био веома преке нарави, понекад поводљив и слаб на женску лепоту, народ га је беспоговорно слушао и поштовао од најранијих дана. Карађорђе је у бојеве увек ишао пешке са обичним редовима са којима је и најчешће проводио време, а знао је и географију устаничке Србије као свој џеп. По његовом убиству 1817. године народ је почео да долази на његов гроб у Радовању којом приликом су се пронели гласови како његов гроб исцељује што је наставило да живи у народу и кад је његово тело пребачено у Тополу. Кнегиња Љубица Обреновић је на гробу свог венчаног кума (и крштеног кума њеног сина првенца Петра) Карађорђа такође исцелила и своју смртно болесну децу Милана и Михаила након свеноћне молитве и бденија на самом гробном месту.

На слици: Карађорђев портрет који је насликао руски царски сликар Владимир Лукич Боровиковски током Карађорђевог боравка у Санкт-Петербургу 1816. године. Чува се у Народном музеју у Београду.

  • Kodza Milos

    Кад нема Аце Гробара, Тилета и Слобе онда је ту Карађорђе. Баш сте ушли у серију. Ви ко да сте енглески лист јер некако испада да су српски и несрпски трагичари једина српска историја.
    Карађорђе је долазио из јако сиромашне породице и податак о силној стоци може да буде тачан само уколико ју је чувао за неког другог. Података о његовој раној младости нема много али зна се да је хајдучија била његов главни посао. Мени је фасцинантно како у сваком чланку жуте штампе где се говори о карађорђевом приватном животу има свега само не податка да је убио и оца и брата. А када се говори о његовом војничком животу опет има свега само не податка да је био аустријски подофицир тј фрајкор. Када се говори о устанку такође има свега само не да је дезертирао и издао. И у самом тексту има фризираних истина као она о златном ланцу који му је “уручио Родофиникин, царски изасланик,“ по чему би неко посмислио да су га Руси уважавали што је историјска неистина. Родофиникин га је нарочито мрзео, Милана Обреновића, милошевог брата, Карађорђе је убио због шуровања са Русима упркос његовој забрани преговарања са Русима а ни један руски официр му по бекству у Русију није хтео пружити руку. Слика дакле није настала за време његовог “боравка“ у Русији јер он тамо није био туристички већ за време његовог скривања по Русији после издаје и дезертерства тј остављања Српског народа на цедилу. Тада му наравно није сметало да сарађује са Русима. Вратите се ви на чланке о старом Јожи, ту сте за нијансу реалнији.

    • Tony Iommi

      Brata je obesio jer je bio silovatelj. To nisi pomenuo

    • Kodza Milos

      Каже ко, ти?

    • Lune

      Hm,hmm..to,su neki geni,da ufate tutanj,cika Pera I, i pored,predvojnicke obuke,u francuzkoj legiji stranaca,pokazne vezbe,upada u Crnu goru,zdimio je iz,visih nacionalnih interesa na Solun, a zene i decu,kao ne nacionalni interes,ostavio na milost i nemilost,okupatoru, da ne izazove osvetu 100 za jednog..ispalo je duplo,i dan danas se slavi. Potomci,su bili malo bolje srece,nista peske preko Prokletija,sas avijoni,zlato, kao pravi “ nebeski srbi “ ,sa balansiranjem pretovarenih avijona,izbacivanjem,par adjutanata,viska tereta..de ne padne avijon, a jugoslavija,ne daj boze ostane bez “ daynasti“, sta bi Serbija bez Aleksis i Mici Lou.