Прочитај ми чланак

АГОНИЈА ПОРОДИЦЕ ТРКУЉА Ко отима децу у Србији без судског налога и због чега?

0

Државни службеници, радници Центра за социјални рад, без судског решења упадају у станове и куће, одводећи децу од биолошких родитеља.

У последњих неколико година, нарочито последњих неколико месеци, десетине српске деце широм наше земље је одведено из родитељске куће без икаквог судског налога. Савремени зулумћари у лику запослених из Центара за социјални рад упадају у куће, у присуству једног до два полицијца или без њих и односе у журби  малишане који су најчешће предшколског узраста. Ти тзв. државни органи том приликом често не показују НИКАКВЕ папире биолошким родитељима, документацију или било какав папир по ком основу им одузимају дете.

Случај породице Тркуља из Београда је застрашујући, нарочито што то полако постаје пракса у Србији, а по том сценарију бројним породицама могу одузимати децу, баш попут турских зулумћара. Њима су 3. Октобра ове године без судске одлуке одузели дете. На правди Бога, што се каже. У рано јутро 3. октобра су у њихов дом упали запослени из Центра за споцијални рад Звездара и полиција, одвели им шестогодишњу кћерку М.Т.!  Од тада је родитељима дозвољено да дете виде само два пута, на 30 минута и то у присуству запослених из Центра или васпитача из Прихватилишта за незбринуту децу. Након реакције њиховог адвоката у складу са законом, Ивану и Наташи Тркуља је потпуно ускраћено свако виђање са дететом. Све то без икаквог налога суда и другог законодавног органа…

-Из Центра за социјални рад су нам омогућили да видимо дете само два пута. Нисмо могли да препознамо нашу М-у, никада нисмо видели било које дете у таквом стању, а камоли наше. Била је бледа, имала је ранице по рукама услед екцема, вероватно од стреса. Тамо вероватно није ни лечена. Узнемирено је плакала, грлила нас и љубила, нису нас пустили да будемо сами са њом. Викала је да хоће кући, молила нас родитеље  да је водимо кући причајући да не може да буде више ту где су је сместили. Веома је тешко наговарати у тој ситуацији рођено дете да треба да остане ту. Покушала сам да је смирим, јер је она била пуна бола. Из Центра за социјални рад су нас упозорили да је морамо смирити. Видело се да наша М-а много пати, једва смо се одвојили од ње. Не бих ни најгорем непријатељу пожелела тај осећај, као да вам је неко ишчупао душу. Боље да нисмо живи него што смо ово доживели. Други пут када смо је видели, и даље је имала ранице и изгледала још горе, још блеђа у лицу. Била је потпуно сломљена. Молила је опет да је водимо кући, плакала, није више хтела да остане у Прихватилишту где су је сместили. Покушали смо да је орасположимо, некако олакшамо бол, дали смо јој икону пресвете Богородице јер смо је као православни верници редовно водили у цркву и причешћивали. Васпитачица која је све време била ту је од нас тражила да дете мотивишемо да остане у Прихватилишту за незбринуту децу. Када смо је питали има ли она децу ако то може да тражи, одговорила је да има налог из Центра за социјални рад – прича кроз сузе очајна мајка Наташа.

Отац Иван Тркуља наглашава да дете никада нису видели у тако лошем стању, а након његовог апела путем медија, јавили су му се и други родитељи који су исто доживели, углавном од стране Центра за социјални рад Звездара у Београду.

– Никада нисмо наше дете запустили или занемарили, увек смо водили рачуна о њеном здрављу, хигијени, исхрани, развоју, што су сви потврдили, од психолога до лекара. Радимо обоје, имамо приходе иако нисмо пријављени јер радимо хонорарно, али нисмо егзистенцијално угрожени, чак нисмо добијали ни дечји додатак. Ми, родитељи, нисмо имали никакве повреде закона, стручним прегледима је утврђено да смо здрави ментално и физички, способни да бринемо о нашем детету. После упада у наш стан и отимања детета без судског налога, у решењу које смо накнадно добили су биле све саме клевете. Без иједног доказа. Неко нас је АНОНИМНО пријавио, пише да је мајка једном дете почупала за косу и ошамарила, да отац није урачунљив, да постоји насиље у породици, да нам је стан неуредан.

Мајка Наташа је посебно забринута због услова у Прихватилишту где је привремено смештено њено дете.

– Та установа изгледа као затвор пун деце. Прошетали смо до собе у којој је смештена, која је прљава, почев од зидова. Све се осећа на мокраћу, прљаве чарапе и обућу. Постељине на креветима су прљаве. Након те посете и реакције нашег адвоката у складу са законом, потпуно су нам ускратили виђање са рођеним дететом. Као разлог су навели то да смо наводно снимали децу у том Прихватилишту, што није истина. На све наше вапаје запосленима у Центру и питања када ћете нам вратити дете,  одговорили су нам чак и иронично: „Полако, прво ви идите мало да се лечите“, иако имамо и званичан извештај специјалисте психијатра да смо здрави и подобни за бригу о детету.

ЧЛАН ЗАКОНА НЕ ПОСТОЈИ, АДВОКАТИ И СУДИЈЕ У ШОКУ!

У решењу Центра за социјални рад Звездара уочено је много неправилности. Осим чињенице да НЕМА ПЕЧАТА ове државне установе, у решењу се позивају на законску одредбу која не постоји! Што се тиче запослених из Центра који су учестовали у случају одузимања детета, потписани су социјални радник Јелена Аћић, психолог Смиља Игић и спец. педагог Јасна Матовић.

Центар се позива на на члан 279, став 3, Закона о општем управном поступку, где постоји укупно 217 чланова.

–   Када државни органи крше Закон, ви не знате како да се понашате? Да ли да се плашите или да се борите? Шта ако се на путу борбе појави неко ко има паре, ко ће подмитити, па ће бити још горе за наше дете. Не знамо шта да радимо, само желимо да нам се дете врати. Када Центар може да преузме ингеренције суда и без налога одузима децу, ко зна шта још могу да ураде нашем детету или нама? Свако ко је видео ове званичне документе из Центра за споцијални рад је шокиран, сви адвокати и судије које смо контактирали или познајемо – очајни су родитељи мале М-е.

Драгослав Љубичановић, адвокат
ОВО ЈЕ НАПАД НА ПОРОДИЦУ!

– Моје уверење је да није било никаквог основа за одузимање детета. Не може се применити тако драстична мера без судске одлуке и то у овом случају, поред судбине  детета, највише и забрињава. Убеђен сам да све ово није ни мало случајно. На делу је стварање накарадне праксе, где ће Центар за социјални рад бити тај који ће примењивати меру одузимања деце.

Поднели смо тужбу против јер су прекршена права детета и предложили меру хитног враћања родитељима. Али, ни после више од месец дана није дошло до заказивања рочишта за одлучивање о овој мери, иако је суд дужан да хитно реагује у оваквим случајевима. У року од два, три или пет дана. Од суда смо добили само изговоре, иако је потпуно јасно да је дошло до повреде права и детета и родитеља. Установили смо бројне повреде у процедури и поступку рада Центра и били смо принуђени да поднесемо Прекршајну пријаву против Центра за социјални рад Звездара, као и да покренемо поступак ванредног Инспекцијског надзора. Надам се да ћемо поднети и кривичну пријаву против лица из Центра одговорних за одузимање малолетног детета. Из тужбе коју је поднео Центар против родитеља, из свега што ту пише јасно је да је то велика глупост, једно велико ништа. Пише да је разлог за одузимање детета НЕУРЕДАН СТАН, да постоји егзистенцијална угроженост детета, спомиње се пријава дечака (син мајке из првог брака) против очуха која је након истраге одбачена као неоснована. Процењено је да родитељски капацитети нису довољно развијени. Наводи се да је дете затечено запуштено, око њега разбацана гардероба и посуђе.

Иначе, мени као адвокату породице су у Центру претили  пријавама Адвокатског комори. Дакле, да би се дете одузело у држави Србији, довољно је да изађе неко лице из Центра за социјални рад и констатује да вам је неуредан стан! Да ли можемо овоме да се супротставимо као друштво?

Поступак је у току, али проблем је много већи јер у оваквим случајевима не одлучују судије и тужиоци, шта год ми мислили о њима, али они су једини меродавни. Одједном се испоставља да одлуке доносе некаква удружења и Центри финансирани од наших и страних институција, а координацију свих тих служби спроводи једна невладина организација која се зове Аутономни женски центар. Установио сам да се све институције у Србији, које поступају по Закону о насиљу у породици, обраћају том центру о томе како да поступе и примене овај Закон.  Једно, веома деликатно питање је поверено људима без стручног знање и овлашћења! То је матрица која треба да нам се наметне као друштвено прихваћена, а када ово постане пракса и закуцају нам на врата да одведу децу, нећемо знати коме да се обратимо?!

Заиста се плашим да ли ћу моћи као правник, уз помоћ свих мојих колега, да помогнем овој породици ако изостане реакција јавности и медија на примерен начин, без афера. Идеја ове глобалистичке приче је свођења свих нас на јединке, а јединке са корпорацијама. То је судбина која све нас чека уколико се не изборима да основна ћелија друштва буде породица. Ово је напад на породицу!

У четвртак, 30.11. у 19ч у просторијама Србског Културног Центра у Скерлићевој 12, одржана је трибина на тему: Центри за социјални рад и разарање породице у Србији. Говорили су адвокат породице Тркуља, којима су одузели дете – Драгослав Љубичановић, новинар Душан Велковски, оштећени од стране Центра за социјални рад, а био је позван и представник Центра за социјални рад, који није дошао. Организатор: Породични сабор

Замислите како је овим родитељима, одлазио сам са њима на састанке у Центар за социјални рад. Настојим да их смирим, док им тамо постављају банална питања попут зашто не склоне грабуље са стазе и које је радно време мајке, а они не могу да виде своје дете два месеца! Ускраћено им је виђање потпуно, чак и на пола сата, једном у две недеље. А, од суда који мора да поступа хитно у овом случају добијамо хладан одговор ЧЕКАМО.. Шта ће бити са дететом? Ко брине о М-ином интересу, о томе се нико не пита. Зашто се чека 60 дана, када је све морало судским одлукама и лекарским извештајима до сада да буде утврђено и расправљено. А ништа није урађено! Сада су се досетили да накнадно родитеље шаљу на лекарске прегледе. То је све замајавање, циљ је да се измести дете из породице – упозорава адвокат.